Anđelina Džoli: Hatidža Mehmedović nije dopustila da je iko uplaši

Ona je za CNN napisala autorski članak povodom smrti predsednice Udruženja Majke Srebrenice Hatižde Mehmedović.

U članku govori o njenom poznanstvu s Mehmedović.

„Upoznala sam Hatidžu pre četiri godine kada sam posetila Srebrenicu gde su pokopane žrrve genocida, najgoreg masakra na evropskom tlu od holokausta. Sećam se dobro, sedela je u krugu drugih ožalošćenih majki Srebrenice, tiho i dostojanstveno te je ispričala svoju priču. Govorila je o životu pre rata sa mužem Abdulahom i sinovima Azmirom i Almirom, koji su imali 21 i 18 godina. Opisala je užasne dane u julu 1995. godine kada su nasilno odvojeni od nje i odvedeni u smrt zajedno s najmanje 8.000 nedužnih muškaraca i dečaka. Osim muža i sinova, Hatidža je izgubila oca, dva brata i brojne članove porodice“, napsiala je ova glumica.

Dodaje da, “oni koji su izvršili genocid su otišli daleko te su sakrivali i uništavali tela žrtava“.

“Petnaest godina je Hatidža tražila posmrtne ostatke svoje porodice. Ona je bila od prvih preživelih koji su se vratili u Srebrenicu: Živela je sama, suočavala se s pretnjama i zastraživanjem i stalnim pokušajima poricanja genocida. Rekla mi je da, kada su konačno pronađeni posmrtni ostaci njenog muža i sinova, sve što je dobila da pokopa su dve nožne kosti sina Almira. Umesto da govori o srceparajućem bolu u tom trenutku, ona mi je jednostavno rekla da se smatra srećnom jer mnoge majke nisu dobile ni tu malu utehu. Na mnoge načine me je Hatidža Mehmedović podsetila na druge bh. žene koje sam upoznala, a koje su preživele rat, i to na način na koji je kombinovala snagu, toleranciju i poniznost te odlučnost da odbaci mržnju“.

Ali, Hatidža, navodi Džoli, je bila tako jedinstvena, “23 godine je neumorno tražila istinu i pravdu“.

“Ona nikad nije imala poseban status, ali je govorila u ime svih Majki Srebrenice. Ona nije pravila razliku među žrtvama, smatrala ih je jednako vrednim dostojanstva i priznavanja. Čak i kad ju je izdalo zdravlje, radila je na organizaciji konvoja kojima su poslani hrana i lekovi sirijskim izbeglicama. Umrla je pre vremena u 65. godini, njena smrt je bez sumnje naglasila sve što je preživela. To je svedočenje o dubokim bh. ranama čiji kraj Hatidža nije doživela u borbi za pravdu i sigurnost preživelih Srebreničana. Drugi moraju nastaviti nositi teret koji je ona nosila godinama. No, njen primer će živeti u sećanju svih koji su je poznavali i u pričama koje svi treba da pričamo dok živimo, tako da sećanje na Srebrenicu nikad ne izbledi. Dok me njena smrt ispunjava tugom i žaljenjem za svim žrtvama rata u BiH, sigurna sam da nisam jedina koja se seća Hatidže sa zahvalnošću i divljenjem“.

Postoji vreme, istakla je glumica, da naučimo iz mnogih lekcija srebreničkog genocida te da vidimo gde nasilje i mržnja prema grupi ljudi može odvesti.

“Hatidžu oplakuje njena zemlja, to je trenutak da se setimo snage jednog života. Hatidža Mehmedović je živela pošteno, nikad nije dopustila bilo kome da je uplaši niti iskvari njen osećaj za istinu i pravičnost. Mnogi od nas nikad neće doživeti pravdu u životu, ali ne možemo pogrešiti ako budemo sledili njen primjer“, napisala je Džoli.

Mehmedović je preminula u nedelju uveče u Sarajevu nakon duge i teške bolesti.

Autor teksta je Al Jazeera Balkans