Bajramska poslanica Reis ul uleme

Nasufović je u poslanici vernicima naveo da je Kurban „svako odricanje od onoga što nam je drago i važno radi približavanja Alahu“.

„Draga braćo i sestre, vi koji znate veličinu zajedništva i živite u miru u svom domu i domovini, ne dozvolite sebi da ovaj Bajram dočekate u svađi sa svojom porodicom, prijateljem ili komšijom. Ne zaboravite da je čovek čoveku najveći dar od Boga“, naveo je reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije.

Islamski vernici sutra počinju četvorodnevnu proslavu jednog od dva svoja najveća praznika – hadžijski Kurban-bajram (Dan žrtve).

Prvog dana praznika obavlja se bajramska molitva – Bajram-namaz.

Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog bajrama.

Kurban-bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće u ćabi, odnosno u Meki, u Saudijskoj Arabiji, najvećem islamskom svetilištu.

Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ukoliko mogu finansirati troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan život svoje porodice.

Praznik se zove Kurban-bajram jer se tada prinosi žrtva – kurban (ovca ili goveče), što znači približavanje Bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.

Biblijska i kuranska priča o žrtvi slične su, ali u Bibliji djavo iskušava Avrama da li će da žrtvuje sina Isaka, a u Kuranu iskušava Ibrahima da li će žrtvovati sina Ismaila. Predanje se završava tako što Alah zamenjuje Ismaila žrtvenom životinjom poslatom iz raja.