Bolesni đaci uglavnom prepušteni sami sebi

Pored 15 lokalnih samouprava u kojima je škola tako startovala, od juče su u ovom režimu i srednje škole u Kragujevcu i Velikom Gradištu. Takođe se nastavlja onlajn nastava u srednjim školama u Tutinu i osnovnim i srednjim školama na teritoriji Kosova.

Epidemiolozi upozoravaju da broj zaražene dece iz dana u dan raste, iz nekih škola takođe stižu informacije da se povećava broj učenika koji odsustvuju sa časova. A sve to otvara dilemu na koji način će ovi đaci pratiti nastavu i šta su obaveze nastavnika, s obzirom da časovi u školama traju po 45 minuta i da prosvetari kroz neposrednu nastavu ispunjavaju punu normu.

Kako sada stoje stvari, učenik koji odsustvuje iz škole, bilo da ima pozitivan test na kovid ili je bolestan, vodi se kao da je na bolovanju. To znači da sam treba da prati šta se radi u školi, a nastavnici nemaju obavezu da mu šalju materijale za učenje, niti da mu budu dostupni za pojašnjenja. Čak i u obrazovnim ustanovama koje imaju mogućnost „živog“ prenosa časova (lajvstriming), ova varijanta nije predviđena za pojedinačno izostajanje đaka.

Drugu grupu čine učenici koju su prebačeni na nastavu na daljinu, jer su u njihovom odeljenju potvrđena najmanje dva slučaja infekcije.

Kako za Danas pojašnjava Marija Miletić, direktorka Četrnaeste gimnazije, u toj situaciji nastavnici u realnom vremenu drže nastavu odeljenju koje je prebačeno na onlajn časove, po redovnom rasporedu. Ona podseća da je u uputstvu o organizaciji nastave napisano da nastavnici treba da izrađuju pripreme za rad u digitalnom obliku, kako bi se one mogle koristiti i u modelu učenja na daljinu, tako da, ukoliko za tim ima potrebe, nastavnici pored predavanja na platformu postavljaju i odgovarajuće nastavne materijale.

Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj gimnaziji, upravo će na prethodno opisani način držati časove jednom odeljenju te škole, koje je od juče prebačeno na onlajn nastavu pošto je kod dva đaka potvrđeno prisustvo korona virusa.

– Moja škola može da radi na ovaj način jer imamo kamere u učionicama koje omogućuju lajvstriming. Ali nije do kraja regulisano kako će raditi nastavnici koji nemaju tu mogućnost. Zbog ovakvih situacija smo i predlagali da Ministarstvo prosvete nabavi svim školama kamere ili ako im je skupo da bar opremi po jedan kabinet u školi, odakle bi nastavnici mogli da drže nastavu u realnom vremenu – kaže za Danas Markov.

Njegova koleginica Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, smatra da će se, u slučaju da škola ne može da obezbedi časove na daljinu u realnom vremenu, nastavnici kao i do sada snalaziti kako znaju i umeju.

– Nastavnici su na sve moguće načine pokušavali da drže onlajn nastavu bez komunikacije sa učenicima, što znači da su pokušavali nemoguće i to je od početka bilo osuđeno na neuspeh. Ali mi ovde pričamo o situacijama koje su se već dešavale prošle školske godine, dakle o nečemu što je poznato, kroz šta smo prošli i pitanje je šta je urađeno da se spremno uđe u novu školsku godinu, ističe Janković. Posebno je, kaže, ljuti što nema nikakvih podataka šta se dešava van Beograda.

– Jedino što znamo je da se tableti dele u Beogradu, kao da ostatak Srbije ne postoji. U selima oko Vranja, Ivanjice, Kraljeva i drugim teško pristupačnim mestima nema puta, a kamoli interneta. A mi se ponašamo kao da je Srbija Beograd, kao da deca imaju sve, samo im još fale tableti, navodi Janković, napominju da će kao i do sada sve pasti na leđa nastavnika.

O tome na koji način će pratiti nastavu učenici koji su zbog zdravstvenog stanja prebačeni isključivo na onlajn školovanje naši sagovornici nemaju informacije. To je, kažu, pitanje za Ministarstvo prosvete, koje treba da odgovori ko je zadužen za obrazovanje ovih učenika, s obzirom da časovi u školi traju po 45 minuta i nastavnici imaju punu normu.

Jasna Janković kaže da svakom detetu koje je iz opravdanih razloga kod kuće treba omogućiti što kvalitetniju nastavu na daljinu, ali napominje da će ona morati da se plati. Rešenje bi, dodaje, moglo da bude da se nastavnicima plati prekovremeni rad, na koji po Zakonu o radu imaju pravo. I Aleksandar Markov se slaže da ovo pitanje treba rešiti sistemski, a ne da bude prepušteno entuzijazmu pojedinih nastavnika.

Više roditelja čija su deca trenutno odsutna iz škole, što zbog korone, što zbog drugih bolesti, potvrđuju u razgovoru za Danas da su učitelja, odnosno razrednog starešinu obavestili o tome, ali da iz škola nisu dobili nikakvu pomoć.

Majka učenika prvog razreda se pita šta je bilo sa obećanjem prosvetne vlasti da smo kroz dosadašnju nastavu na daljinu stekli iskustva koja će se moći primenjivati i u slučaju pojedinačnog odsustvovanja učenika sa nastave zbog bolesti. Prema njenim rečima, jedino uputstvo koje je stiglo od učiteljice je da dete treba da se poveže sa nekim učenikom iz razreda i tako prati šta se radi na časovima.

Ministarstvo bez odgovora

Na koji način je rešeno obrazovanje učenika koju su na osnovu lekarskog izveštaja upućeni na nastavu na daljinu, koliko je takve dece, da li škole imaju obavezu da predvide rad sa tim đacima i ako imaju, po kom osnovu je definisano radno angažovanje nastavnika – sve su to pitanja na koja iz Ministarstva prosvete nismo dobili odgovor do zaključenja ovog izdanja Danasa.