– Privilegovani smo da prikupimo ekskluzivne tekstove zanimljivih ljudi sa svih krajeva sveta kao što su Žan Klod Junker, Sergej Lavrov, Džefri Saks, Džozef Naj i drugi. Danas ćemo pričati o izazovima sa kojima se suočava demokratija sa mojim dobrim prjateljem Džonom Rendonom, rekao je Jeremić na otvaranju diskusije.

Za oko sat vremena, uspeli su da se dotaknu brojnih tema. Neke od njih su denuklearizacija korejskog poluostrva, poslednji američki izbori, lažne vesti, uloga Kine u novom svetskom poretku, potencijalni novi hladni rat, promena granica i druge. Čini se da diskusija čini svojevrstan rezime časopisa u kome se na čak 200 strana nalaze iscrpni radovi sa mnogo više detalja.

Jeremić naglašava da je lažne vesti Srbija otkrila četiri godine pre predsedničkih izbora u Americi, postavljajući pitanje kako one utiču na demokratiju.

– Lažne vesti su postale politički obojene. Pitanje je činjenica. Iskustvo mi je pokazalo da one mogu imati samo jednu od dve osobine, mogu biti istinite ili lažne. Alternativne činjenice ne postoje. Izazov su, a mogli ste se u to uveriti iz prve ruke, ili videti za vreme predsedničkih izbora u Americi ili Bregzita u Britaniji, dezinformacije koje nastaju na osnovu lažnih činjenica, naglašava Rendon.

Kao jedno od rešenja pominje se potpuna transparentnost političkih partija koje treba da istupe i javno ukažu na lažne vesti. Rendon objašnjava da je to zadatak i opozicije i vlasti i da se to moglo videti upravo u Sjedinjenim Državama.

– Botovi i lažne vesti su različiti, ali međusobno povezani. Provodeći vreme na internetu, ostavljate podatke koje prikupljaju firme. Ako ste kliknuli nekoliko puta, već ste nekome dali svoj identitet. Kompanije prodaju te informacije i tako kasnije nastaju botovi. Zle sile kreiraju lažne identitete na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Instagram i Tviter. Tim kanalima šire se vesti koje su pravljene na lažnim činjenicama, ističe Rendon.