Foto: N1

Bujošević je za okruglim stolom o finansiranju javnih servisa rekao da je u protekle tri godine obezbeđeno stabilno finansiranje RTS, od kada je Vlada Srbije krajem 2015. odlučila da iz budžeta finansira RTS, što ističe krajem ove godine.

Razgovori kažu da će se taj model nastaviti, rekao je Bujošević.

On je naveo da je ovogodišnji budžet RTS oko 90 miliona evra.

Pre tri godine bio je 96,5 miliona, a sledeće godine oko 70 miliona evra, izjavio je Bujošević.

Javni servis Srbije, kako je rekao Bujošević, godinama nije imao stabilno finansiranje i da je, kad je on došao na njeno čelo, RTS bila prezadužena kuća.

Pretplata, izdvajanje iz budžeta, prodaja programa i marketing – sve to nisu baš stabilni izvori finansiranja javnog servisa, rekao je Bujošević.

On je naveo da je u jednom momentu tek 28 odsto građana plaćalo pretplatu, kada je Vlada Srbije odlučila da iz budžeta izdvoji beskamatna sredstva javnom servisu.

Prema njegovim rečima, do kraja 2015. to je bilo „na kašičicu“ i to uglavnmom odlazilo na plate zaposlenih.

Bujošević je ocenio da se model finansiranja RTS delom iz budžeta i pretplatom građana kroz račun za struju pokazao dobrim, jer svi plaćaju struju i veoma je mali broj onih koji plaćajući račun za struju umanje za iznos 150 dinara RTV pretplate.

Pretpostavka je da će pretplata u idućoj 2019. biti povećana, ali ne mnogo, biće ispod dva evra, rekao je on.

Bujošević je predočio da je pretplata 150 dinara, a najefitiniji paket za kablovsku TV 1500 dinara i napomenuo da Vlada uvek može da odustane od finansiranja, što bi uvek dobilo podršku u javnosti zbog toga što, kako je procenio, 90 odsto građana ne shvata zašto plaća pretplatu, kad već plaća kablovsku.

Mislim da će se stabilno finansiranje RTS nastaviti i dalje, ocenio je Bujošević.

Generalni direktor RTS ukazao je da nezavisnost javnog servis ne zavisi samo od načina finansiranja, već i od regulatornih tela, i načina izbora Upravnog odbora i generalnog direktora.

Ne može se pobeći od toga da su njihovi izbori obavijeni velom politike, pošto ih bira Skupština Srbije, izjavio je on.

Ali, ključno za nezavisnost javnog servisa je nivo političke kulture društva, naglasio je Bujošević.

Državni sekretar zadužen za medije u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović je, u ime Ministarstva, poručio da je za Srbiju važan „jak i dobar javni servis“ i da je njihov predlog da se budžetsko finansiranje javnog servisa nastavi i u naredne dve godine.

On je naveo da se 2013. kao član Radne grupe za izradu seta medijskih zakona, protivio finansiranju javnih servisa iz budžeta, ali da je tada doneta politička odluka da bude budžet plus pretplata.

Gajović je rekao da je Medijska strategija važan dokument, ali, uslovno obavezujući i da su od tog dokumenta, sa kojim se kasni dve godine, mnogo važniji medijski zakoni doneti 2014. koji „vape za promenom“.

Videćemo, kad budemo menjali zakone o javnim servisima kako će biti regulisano pitanje njihovog finansiranja, zaključio je Gajović.

Po oceni šefa Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricija, prepoznato je da privremeni način finansiranja javnih servisa utiče na njihovu institucionalnu i uređivačku nezavisnost.

Prema njegovim rečima, nova Medijska strategija bi trebalo da poboljša zakone i obezbedi nezavisnost kroz stabilno, odgovarajuće finansiranje i bolje upravljanje u oba javna servisa RTS i RTV.

Okrugli sto „Javni medijski servis u Srbiji – finansiranje, upravljanje i regulacija“ održava se u okviru Projekta podrške javnim servisima u zemljama Zapadnog Balkana koji od februara 2018. do 31. juna 2020. sa 1.5 miliona evra finansira Evropska unija.