Civilno društvo mora da brani vladavinu prava 1

Prvenstveno, uzroke prepoznajem u nepostojanju vladavine prava. Primena seta medijskih zakona je potpuno izostala, institucije koje bi trebalo da regulišu stanje u medijima, na prvom mestu REM, ne rade u skladu sa zakonskim ovlašćenjima ili ih primenjuju selektivno. Loša primena zakona direktno utiče na lošu regulaciju i rad tih mehanizama, na nelegalne tokove novca ka medijima, kao i na neadekvatnu reakciju odgovarajućih institucija na napade, pretnje i pritiske na novinare. Nesmetano funkcionisanje i finansiranje Tanjuga, koji u skladu sa našim zakonima i odlukom Vlade prestao da postoji, je najbolji dokaz (ne)važnosti vladavine prava u našoj zemlji – objašnjava Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa.

Ona je analizirala upozorenje da su u Srbiji ozbiljno narušene građanske slobode koje je Civicus izdao samo dve nedelje pre nego što će, u saradnji sa Građanskim inicijativama, organizovati okupljanje brojnih međunarodnih organizacija civilnog društva u Beogradu.

* Civicus je zbog poslednjih dešavanja na građanskim protestima u Beogradu – posebno primene prekomerne sile prema aktivistima i aktivistkinjama, Srbiju svrstao u red zemalja u kojima su i Venecuela, Sudan, Avganistan i Saudijska Arabija. Šta bi trebalo da nam govori to što se nalazimo u ovakvom društvu – sa zemljom u kojoj besni građanski rat, zemljama u kojima raste ekstremizam i verski fanatizam, konstantne su pretnje novinarima?

Veoma je važno razumeti metodologiju CIVICUS Monitora, da bismo razgovarali objektivno o ovim pitanjima. Naime, CIVICUS nas nije svrstao u isti red sa pomenutim zemljama i to se veoma jasno vidi na listi koja je objavljena na njihovom sajtu. Treba uvideti razliku između CIVICUS Monitora, gde se sve zemlje na svetu redovno prate, i njihove liste za praćenje (Watch list) gde se trenutno našla Srbija, zajedno sa ovim zemljama koje ste pomenuli, a koja se formira na osnovu većeg trenutnog pada sloboda u odnosu na prethodno stanje.

CIVICUS Monitor prati redovno obaveze svake države u poštovanju tri osnovna ljudska prava – slobodu udruživanja, slobodu okupljanja i, na kraju, slobodu izražavanja sa usko povezanim medijskim slobodama. Rangiranje se radi u pet nivoa. Prvi nivo su države koje ova prava potpuno štite, kao na primer Kanada, Australija ili skandinavske zemlje (OPEN), dok se na drugom nivou nalaze zemlje u kojima postoji sužavanje ovih prava, tj. država nije preduzela sve potrebne mere da zaštiti ove slobode (NARROWED). Na ovom drugom nivou se nalazi Srbija, zajedno sa svim zemljama u našem regionu, kao i, između ostalih, Francuskom, Velikom Britanijom i Poljskom. Treći nivo su države u kojima postoje ozbiljnije prepreke za ostvarivanje ovih prava (OBSTRUCTED), među kojima su i Mađarska, Brazil i Moldavija. Četvrti nivo su one zemlje u kojima postoji ozbiljna represija kada su u pitanju ove slobode (REPRESSED), a tek među njima su Avganistan i Venecuela koji se trenutno nalaze na listi za praćenje CIVICUS-a. Poslednji nivo su države u kojima se pomenute slobode ne štite uopšte (CLOSED) i tu se nalaze Saudijska Arabija i Sudan.

Lista za praćenje CIVICUS Monitora je lista koja se ažurira svaka dva meseca, sadrži 5 do 6 zemalja, i na nju se stavljaju one zemlje u kojima trenutno dolazi do većeg ugrožavanja ovih sloboda u odnosu na prethodno observirano stanje.

* Gde se onda Srbija nalazi trenutno?

Dakle, Srbija je trenutno na drugom nivou ugroženosti prava koje ovaj mehanizam prati (NARROWED). S druge strane, dospela je trenutno na listu za praćenje zbog, kako je i predstavljeno u izveštaju CIVICUS-a, prekomerne sile policije na protestima (prilikom udaljavanje ljudi iz zgrade RTS-a), kao i konstantnih pritisaka na novinare i sužavanja medijskih sloboda. Dok je Srbija na ovoj listi, CIVICUS Monitor će pratiti dešavanja kod nas na nedeljnom nivou. Eventualno pogoršavanje situacije ili nečinjenje države u cilju bolje zaštite ugroženih sloboda može da prebaci Srbiju na sledeći nivo rangiranja, tj. u zemlje u kojima su primećene ozbiljne prepreke za ostvarivanje ovih prava (OBSTRUCTED). Takođe, ukoliko je reakcija države adekvatna ili se stanje poboljša Srbija će jednostavno biti skinuta sa liste za praćenje (kao što se desilo nedavno sa Francuskom ili Mađarskom), a trenutno stanje i rangiranje će biti moguće pratiti u redovnom CIVICUS Monitoru.

Ako zanemarimo poređenje sa pomenutim zemljama, i dalje je veoma zabrinjavajuća činjenica da se u Srbiji stanje vezano za ove slobode pogoršava.

* U izveštaju se pozivaju vlasti navedenih zemalja da što pre preduzmu mere kako bi se situacija popravila. Mislite li da su nosioci vlasti u Srbiji uzeli u ozbiljno razmatranje ovakvo upozorenje i kako se oni inače odnose prema upozorenjima i izveštajima međunarodnih aktera o stanju u našoj zemlji?

Iskreno, više bih volela da Vlada u Srbiji reaguje na apele našeg civilnog društva, stručne javnosti i građana, nego na međunarodne izveštaje bilo kog tipa. Sa druge strane, ovakva i slična upozorenja nagomilala su se u poslednjih nekoliko godina, tako da je vlastima sve teže da ih ignorišu. Nadam se da će bar zajednički napori domaćih i međunarodnih organizacija uroditi plodom.

* Šta civilno društvo može i treba, po Vašoj oceni, da uradi kako bi doprinelo promeni ovakvog stanja?

Civilno društvo mora dosledno i u svakom momentu da brani temeljne vrednosti na kojima je zasnovano – vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava. Ove vrednosti podjednako su bitne svakoj organizaciji civilnog društva, bez obzira čime se bavi. Zato je neophodna zajednička akcija usmerena prema vlastima i mnogo veća solidarnost unutar civilnog društva (uključujući i neformalne pokrete) nego što je do sada postojala. Zato smo za temu ovogodišnje Međunarodne nedelje civilnog društva izabrali moć zajedništva, a nadam se da ćemo svi mi naučiti lekciju iz postojeće društvene situacije i naći način da zajednički delujemo.