Danas se navršava 38 godina od smrti Josipa Broza Tita

Rođen je u Kumrovcu, u Zagorju, u mešovitoj hrvatsko-slovenačkoj porodici, maja 1892. godine. Kao austrougarski vojni obveznik, s činom kaplara, učestvovao je u Prvom svetskom ratu i na srpskom frontu. Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik. U njegovim zvaničnim biografijama navođeno je da je učestvovao u Oktobarskoj revoluciji. U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920, kada postaje član Komunističke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića, prethodnog lidera te partije.

Radio je i školovao se, 1936. i 1937, u Kominterni u Moskvi. Bio je jugoslovenski komunistički revolucionar i državnik, koji je obavljao razne državničke funkcije od 1943. do svoje smrti 1980. godine. Kao vođa Komunističke partije Jugoslavije predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska), a iz rata je izašao kao legendarni vođa. Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Za vreme svoje političke karijere je bio izuzetno popularna ličnost kako u zemlji tako i u inostranstvu. Tokom njegovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj, i to kao Dan mladosti. Umro je 4.maja u Ljubljani u 15:05. Istoga dana, u 18 sati Predsedništvo SFRJi CK SKJ održali su sjednicu u Beogradu  i tom prilikom usvojili proglas povodom Titove smrti. Dan posle, specijalnim vozom, iz Ljubljane u Beograd, u poslepodnevnim satima stigao je  kovčeg sa posmrtnim ostacima Josipa Broza. Tito je sahranjen 8.maja, u Kući cveća, na Dedinju, uz prisustvo 209 delegacija iz 127 zemalja, 700 000 ljudi, četiri kralja, pet prinčeva, šest predsednika parlamenta, 31 državni predsednik, 22 premijera i 47 ministara, među njima Sadam Husein, Jaser Arafat, Margaret Tačer…. Poštovaoci njegovog lika i dela ove datume svake godine obeleže posetom Kući cveća na Dedinju, odavajući mu počast.