Subotička opština je ovih dana dobila saglasnost Ministarstva poljoprivrede na program izdavanja u zakup državnog zemljišta, a nakon njegovog usvajanja u lokalnoj skupštini trebalo bi očekivati da se raspišu prve licitacije. Subotički program je u dobroj meri različit od pristupa drugih opština ovom pitanju, pre svega zbog činjenice da je uspeo da na izvestan način demokratizuje pristup ovom resursu malim poljoprivrednim gazdinstvima, tako da će veliki broj poljoprivrednika dobiti šansu da dođe do novih obradivih parcela.
Subotička opština je ovih dana dobila saglasnost Ministarstva poljoprivrede na program izdavanja u zakup državnog zemljišta, a nakon njegovog usvajanja u lokalnoj skupštini trebalo bi očekivati da se raspišu prve licitacije. Subotički program je u dobroj meri različit od pristupa drugih opština ovom pitanju, pre svega zbog činjenice da je uspeo da na izvestan način demokratizuje pristup ovom resursu malim poljoprivrednim gazdinstvima, tako da će veliki broj poljoprivrednika dobiti šansu da dođe do novih obradivih parcela. Drugi bitan momenat je količina zemlje koja se izdaje u zakup, budući da se komisija za izradu programa uspela izboriti da se na licitaciji ponudi blizu 90 odsto državnog zemljišta, dok je u pojedinim opštinama tek trećina te zemlje dostupna poljoprivrednicima.
Moćnici iz senke
Komisija za izradu programa izdavanja državne zemlje u zakup imala je prilično komplikovan zadatak da pronađe najpovoljnije rešenje koje će pružiti šansu velikom broju poljoprivrednika. Međutim, dodatni problem su predstavljali veliki pritisci na rad komisije svih onih čiji su interesi time bili ugroženi, pre svega velikih kombinata i moćnih pojedinaca, koji su sve dosad uspevali da kroz svojevrsne monopole dođu do velikih parcela pod veoma povoljnim uslovima. U komisiji navode da im je taj izuzetno jak lobi tajkuna ne samo otežavao posao već su se pritisci kojima su članovi komisije bili izloženi ponekad pretvarali i u pretnje.
Veliki agrokombinati su posebno pogođeni ovakvim pristupom izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, jer su oni dosad državnu zemlju nekada oduzetu privatnim vlasnicima praktično besplatno obrađivali. Iza tih kombinata se takođe često nalaze interesi finansijski moćnih pojedinaca, sa jakim političkim vezama, ili čak politički veoma dobro etabliranih, tako da ni nakon usvajanja programa u subotičkoj skupštini neće biti sasvim izvesno da će pritisci i namera da se čitava stvar opstruira prestati, kažu u komisiji.
Iz licitacije u Subotici izuzete su površine Agrozavoda na kojima se vrše eksperimentalni uzgoj useva, kao i zemlja koju koristi Okružni zatvor i površine obuhvaćene zakonom o zaštiti prirode. Međutim, ustupak koji je na taj način učinjen crkvama izazvao je nezadovoljstvo bivših vlasnika u Udruženju za povraćaj imovine, čija je zemlja nekada oduzeta i sada se nalazi u državnoj svojini. Naime, crkve u Subotici – katolička, pravoslavna i evangelička – zatražile su da njihova nekadašnja imovina bude takođe izuzeta iz licitacije, reč je o ukupno 665 hektara, a subotička opština, uvažavajući činjenicu da je Zakon o vraćanju imovine crkvama već donet, odlučila je da im privremeno, dok se ne reši postupak vraćanja te imovine, vrati zemlju, kako bi mogli od nje ubirati rentu. Udruženje za povraćaj oduzete imovine reagovalo je na tu odluku, jer se crkvama u stvari ne daju parcele koje su bile u njihovom vlasništvu, već zemlja drugih građana, koji čekaju da im država to vrati. Oni su zato uputili protestno pismo subotičkoj opštini, ali i nadležnim ministarstvima, upozoravajući da su crkve na ovaj način stavljene u privilegovan položaj, i da im je uz to, kako tvrde, data najkvalitetnija zemlja.
Milan Uzelac, predsednik ovog udruženja, kaže da postoji opasnost da se ta privilegija zadrži i kasnije, te da se zemlja više ne vrati pravim vlasnicima:
– Mi nemamo ništa protiv toga da se imovina vrati crkvama, pa i da privremeno koristi našu zemlju, ali se plašimo da će se iskoristiti prednost da je Zakon o crkvama već donesen, i da jednom kad crkve uđu u posed bivši vlasnici tu zemlju više nikad neće dobiti. S druge strane, donošenje zakona o vraćanju imovine običnim građanima jako se odugovlači, on nije ni na vidiku, a vidimo da ni vlada ne može da se sastavi, i sve je to veoma neizvesno – kaže Uzelac.
Predsednik subotičke Komisije za izradu programa izdavanja državnog zemljišta u zakup Petar Kuntić kaže da je opština ovom odlukom želela da izađe u susret crkvama, upravo zbog toga što je zakon već donet i što je samo pitanje dana kada će početi da im se vraća oduzeta imovina. Međutim, postupak katastarskog utvrđivanja parcela koje čine crkvenu imovinu je veoma komplikovan i on će verovatno trajati prilično dugo, pa je opština našla rešenje da im se privremeno da na korišćenje neka druga zemlja.
– Mi smo samo izašli u susret da to ne izdamo privatnicima, jer posle nećemo imati odakle da damo crkvi. Zemlja neće ići na licitaciju, ali zasad još tražimo mogućnost da oni počnu tu zemlju da koriste, odnosno izdaju, dok se ne reši konačan status – kaže Kuntić i kategorički tvrdi da to nikako nije trajno rešenje, već samo pravo na privremeno korišćenje, što su uradile i mnoge druge opštine, izlazeći u susret crkvama.
U Udruženju, međutim, navode da nemaju poverenja u državu i zbog toga što su svi takvi postupci kojima se menja nekakav imovinski status veoma spori, za šta je najbolji dokaz usvajanje Zakona o opštoj restituciji, odnosno vraćanju celokupne imovine oduzete građanima nakon Drugog svetskog rata, na koji se čeka već godinama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
