Foto: Medija centar

Zatim slede pritužbe podnete zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja (10 odsto), nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla (10 odsto), bračnog i porodičnog statusa (osam odsto), seksualne orijentacije (sedam odsto), članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama (pet odsto), verskog ili političkog ubeđenja (četiri odsto), imovnog stanja (tri odsto). Ostali osnovi diskriminacije navođeni su u manjem procentu. U pogledu oblasti društvenih odnosa u kojima se najčešće podnose pritužbe, trend se nastavlja, i oblast rada i zapošljavanja je i dalje na prvom mestu, sa udelom od 31 odsto.

Ovo su glavni nalazi godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je nedavno u Skupštini Srbije predstavila poverenica Brankica Janković.

Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, ističe za Danas da su osobe sa invaliditetom, kao i stariji građani i građanke među najranjivijim grupama u Srbiji. On podseća i na neravnopravan položaj žena, i sve češće porodično/partnersko nasilje s kojim se svakodnevno suočavaju u našem društvu.

– Zbog toga ne treba da čudi podatak da je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, starosnog doba i pola podneto najviše pritužbi Povereniku. Upravo je težak položaj osoba sa invaliditetom najčešće posledica manjka posla, odnosno nezaposlenosti. Osobe sa invaliditetom zaslužuju normalan život, bez fizičkih barijera s kojima se susreću, česte diskriminacije, stereotipa i predrasuda. Zbog toga i država i društvo treba da im pomognu, ukazuje Omerović.

Prema njegovim rečima, država se nedovoljno bavi i problemima starijih, navodeći da je u Srbiji čak 16 odsto populacije starije od 65 godina, kao i da su žene u seoskim domaćinstvima posebno ugrožene zbog siromaštva. Starije osobe se, naglašava Omerović, susreću sa diskriminacijom, nasiljem, siromaštvom i zlostavljanjem i zbog toga je na svima nama da im pomognemo.

– Upravo će zato Odbor 15. juna, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, organizovati javno slušanje, ističe Omerović. Kada je reč o pritužbama na osnovu pola, Danasov sagovornik navodi da žene i muškarci načelno imaju jednaka prava, ali da je stvarni položaj žena u Srbiji znatno teži, jer se i one suočavaju sa nezaposlenošću, diskriminacijom i nasiljem. Ipak, Omerović veruje da je država, ali i celokupno društvo spremna da se učine dodatni napore za bolji položaj svih ranjivih grupa.

Predrag Azdejković, gej aktivista i urednik magazina Optimist, naglašava za Danas da pritužbe poverenici nemaju nikakvog efekta.

– Mišljenja su mahom da se diskriminator izvini, što oni uglavnom ne čine. Tako da je pisanje pritužbe poverenici gubljenje vremena, jer ona nema moć da bilo šta promeni, ističe Azdejković.

Podnete 532 pritužbe

Tokom prošle godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupao u 1.098 predmeta. Podnete su 532 pritužbe, a Poverenik je dao 501 preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti, podneo tri tužbe za zaštitu od diskriminacije, predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, tri krivične prijave, jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a u jednom slučaju predloženo je pokretanje postupka posredovanja (mirenja).