Foto: VJ

Danas je 17. jula na naslovnoj strani doneo vest da su Londonski klub komercijalnih poverilaca i SR Jugoslavija postigli sporazum o reprogramiranju 1,711 milijardi dolara jugoslovenskog komercijalnog duga.

Prema pisanju Danasa, dve strane su u zajedničkom saopštenju sporazum opisale kao važan korak ka normalizovanju jugoslovenskih odnosa s međunarodnom finansijskom zajednicom. Posebno je naglašeno da jedna od tačaka sporazuma podrazumeva i oproštaj 33 odsto dospelih kamata.

„Jugoslavija bi već do kraja ove godine mogla da postane punopravna članica Međunarodnog monetarnog fonda, jer joj je, nakon što je u četvrtak postignut dogovor s Londonskim klubom, poboljšan rejting na svetskom tržištu“, rekao je Jovan Zebić, potpredsednik Savezne vlade na konferenciji, neposredno po povratku iz Londona.

Dobre vesti stigle su istog dana i iz Amerike gde su zvaničnici Pentagona istakli da je na Kosovu stvorena „labilna ravnoteža“ čime je „za izvesno vreme odložena potreba za direktnom intervencijom“. Zvaničnici Petagona su, pisao je Danas, izrazili uverenje da su manevri NATO-a u Albaniji i Makedoniji sredinom juna, kao i razgovor sa predsednikom Rusije Borisom Jeljcinom u Moskvi, uticali na jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da odustane od ofanzive na kosovske Albance.

Na unutrašnjem planu, političke partije su iskoristile leto da održe unutarstranačke izbore. Tako je tih dana u Sava Centru održana treća vanredna skupština Demokratske stranke, na kojoj je za predsednika ponovo izabran Zoran Đinđić. Kao cilj stranke, Đinđić koji je bio jedini kandidat, je naveo 50.000 aktivnih članova do kraja godine.

„Za nas ima mesta samo ako smo mnogo bolji od drugih. Mi nismo dovoljno dobri kao prosečna stranka. S našim protivnicima se ne možemo takmičiti u prosečnosti, oni su mnogo ubedljiviji u tome. Mi smo jedina stranka čija je upotrebna vrednost, odnosno kvalitet, deset puta veći od razmenske vrednosti, odnosno cene. Naš sadržaj je bolji od pakovanja“, kazao je Đinđić.

Dan kasnije, na istoj lokaciji, održan je i kongres vladajućeg JUL-a. Međutim, mnogo više pažnje od kadrovskih rešenja u partiji Mirjane Marković, privukla je činjenica da je na dan kongresa, zaposlenima u privatnim firmama koje iznajmljuju poslovni prostor u Sava Centru bio je u popunosti zabranjen rad. Radnici ne samo da nisu mogli da uđu u svoje kancelarije, već su ih jake snage MUP-a i internog obezbeđenja sprečavale da uopšte priđu SC-u. Uzgred, televizija Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović je bio istaknuti član JUL-a, uživo je prenosila kongres.

Paralelno sa ovim, profesori fakulteta su nastavili da govore protiv Zakona o univerzitetu. „Zakonom se ne ukida samo autonomija univerziteta, već se univerzitet degradira na preduzeće i zemljoradničku zadrugu. Doći će do osetnog pada kvaliteta studiranja, jer će najkvalitetniji saradnici ili sami otići zgađeni stanjem koje će ovaj zakon proizvesti, ili će biti otpušteni kao politički nepodobni“, kazala je Zagorka Golubović, profesorka na Filozofskom fakultetu.

Tvrdnja vlade o navodnoj depolitizaciji univerziteta je, dodala je ona, čista hipokrizija: „Univerzitet će postati niža partijska škola, odnosno jezgro partijske indoktrinacije“.

Na međunarodnom planu, vest koja je obeležila jul ’98 je svakako ona da je u Rimu na konferenciji Ujedinjenih nacija usvojen statut kojim se uspostavlja stalni Međunarodni krivični sud za genocid, agresiju, ratne i zločine protiv čovečnosti. Za uspostavljanje ovog suda glasali su predstavnici 120 zemalja, protiv je bilo sedam, dok su predstavnici 21 zemlje bili uzdržani.

Predstavnici SAD, koji su želeli da taj sud bude pod strogom kontrolom kako američki državljani ne bi bili pod njegovom jurisdikcijom, glasali su protiv.

„Ovo je istorijski trenutak, trenutak velike nade“, rekao je generalni sekretar UN Kofi Anan na ceremoniji potpisivanja, dodajući da „sada zločini neće ostati nekažnjeni“. Anan je izrazio nadu da će se SAD i druge zemlje priključiti.

’Oću da letujem k’o čovek, pa makar posle crk’o od gladi

Reportažu o tome kako su u leto ’98 izgledale pripreme za godišnji odmor napisao je novinar Danasa Zoran Panović, koji je proveo jedan dan u redu ispred grčke ambasade u Beogradu.

„Kao u najboljim danima Dafinine banke. U redu dugom skoro sto metara, pa pod pravim uglom zavija u Ulicu Proleterskih brigada, preko dvesta ljudi. Laktanje, „prozivanje bliže familije“ poštovanje autoriteta policije i birokratije, džeparoši, uzdasi i želja da se pobegne iz košmara Srbije, pa makar i turistički. Ovo je u poslednjih mesec dana, od kada je krenula groznica godišnjih odmora i sezonskih odmora, svakodnevni prizor pred grčkom ambasadom u Beogradu“, početak je reportaže naslovljene „’Oću da letujem k’o čovek, pa makar posle crk’o od gladi“.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.