Foto: B.C.

„To nije nešto što se dešava samo od 2012, toga je bilo i 2004. i mi tajkuni koji smo svakodnevno u poslu isto smo se osećali i tada i sada. S druge strane, nisu svi ljudi došli do bogatstva zato što su bili bliski vlasti, imam brojne primere ljudi koji su svojim sposobnostima propale firme doveli u vrhunsko stanje“, istakao je Drakulić.

Drakulić je na štandu našeg lista na Media marketu, kao jedini privrednik na tribini prvi i pozvan da objasni šta u Srbiji znači biti tajkun.

„Mislim da sam ja najmanje pozvan da komentarišem to kao definiciju, ali ta konotacija koja se kod nas odnosi na tajkune – kao neko ko se bavi privredom više od 40 godina mogu da kažem da se tako ne osećam“, rekao je Drakulić.

 On je podsetio da je tajkun bila pozitivna stvar u Japanu i Americi, i da se kod nas odnosi na ljude koji se obogatili u određenom periodu.

„Neki su se dobro snašli, ja to ne smatram negativno, mislim da je dobro, kamo sreće da imamo hiljade tajkuna u Srbiji, bilo bi nam bolje“, naglasio je Drakulić.

Novinar Miša Brkić objasnio je da se tajkun u javnom mnjenju zapatio kao asocijacija na nepravedan način sticanja bogatstva u periodu kada smo iz jednog kolektivističkog stanja svesti krenuli u tranziciju.

„Posle 2000. smo prihvatili da gradimo kapitalizam, ali sa idejom da on ne zahvati našu generaciju i bar još pet generacija posle jer mi nismo spremni nikome da oprostimo uspeh. Obogatio se svako ko je ukrao od nas i postao bogat, odatle svaka ogorčenost kod nas. Taj ideološki stav da su svi uspešni, poslovni ljudi inheretno zli doveo je na vlast aktuelnog predsednika i tu ga drži“, istakao je Brkić.

Zlatno doba za tajkune, prema mišljenju filozofa Vladimira Milutinovića bilo je pre 15 godina kada smo taj termin preuzeli iz Hrvatske. Za njega tranzicija je završena, a pitanje spremnosti Srbije za kapitalizam naziva „starom pričom“.

„Imamo danas maltene zacementirani prokapitalistički stav, prodesni stav, dok levice nemamo ni u tragovima. Naš sadašnji predsednik je rekao „neolibrelizam je najzdraviji sistem“, da li je on za osam godina na vlasti uspeo da progura taj neoliberalizam“, rekao je Milutinović istakavši kako levica u Srbiji nije dobro artikulisana. Kao primer navodi Borka Stefanovića koji se, kako kaže, nadao da će imati po uzoru na Sirizu partiju sa 25 odsto da bi dve godine kasnije dobio jedan odsto i kasnije se utopio u nešto drugo.

Miša Brkić se zapitao zbog čega bi Borko Stefanović bio legalni naslednik Sirize u Srbiji, kada imamo Aleksandra Vučića.

 „Socijalizam je bolest od koje se nismo izlečili i od neoliberilizma nema ni N. Jedan od najboljih modela socijalizma je onaj iz Argentine, peronistički. Nešto slično imamo sada kod nas, jer ima bar 15 klijentističkih grupa, poslednja su taksisti, a pre njih su bili ratni veterani i tzv. švajcarci, Partizan i Zvezda“, rekao je Brkić.

Da smo i dalje socijalističko, a ne neoliberalno društvo, kako je rekao, pokazuje i primer Dragana Đilasa.

„On se zalaže za povratak samoupravljanju i nacionalizaciju, šta ćete veće dokaze socijalističkog razmišljanja od ovog. On vidi kakvo je javno mnjenje u Srbiji i pokušava da koketira sa tim, poručujući da će biti veći socijalista u Srbiji od Vučića“, naglasio je Brkić.  

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković rekla je da se ne slaže da „nema ni N od neoliberalizma“.

„Naš poreski sistem je takav da sve ljude oporezujete niskom poreskom stopom na šta je i MMF upozoravao. Za razliku od većine evropskih razvijenih zemalja koje su uvele progesivni sistem oporezivanja, kod nas to nije prihvaćeno. Nikome nikada posle 2000. nije palo na pamet da uvede progresivni sistem, tako da mi sada imamo to da su poreski najviše opterećeni oni koji imaju nsike zarade“, rekla je Žarković, naglasivši da povećanje minimalne zarade najviše šteti onima koji tu zaradu primaju, odnosno poslodavcima koji takve zapošljavaju.

Povezani tekstovi