Dok umetnost umnogome doprinosi zbližavanju ljudi, kroz razumevanje kulture i razlika između nacija, politika, na žalost, ne čini mnogo u tom smislu.
Politika je uvek prepreka kada dođe do povezivanju ljudi. Voleo bih da političari slede primer ljudi iz kulture, na kojin način oni to rade – poručio je glumac, producent i direktor Kosovskog kinematografskog centra Arben Žarku, odgovarajući na pitanje čitateljke Danasa, da li su umetnost i politika sredstva za razdvajanje ili povezivanje ljudi, tokom Instagram “lajv” intervjua za rubriku “Druga strana Kosova”.
Na pitanje koje su sličnosti, a koje razlike između kinematografija u zemljama bivše Jugoslavije, Žarku je odgovorio da tu ne vidi mnogo razlika. On je rekao da se u filmovima sa ovih prostora govori istim jezikom, da su priče zajedničke i naposletku, da je većina profesora, ljudi od kojih su učili, studirala u Beogradu, Sarajevu ili Zagrebu. Žarku je dodao da je čak i način predavanja na univerzitetima bio sličan.
Upitan da kao direktor KKC opiše kosovsko filmsko stvaralaštvo, Žarku je istakao da su filmovi koje njegov centar podržava veoma kritički nastrojeni prema društvu, ali i prema vlasti.
– LJudi čak ponekad misle da smo mi nevladina organizacija, a ne vladino telo. Međutim, imao sam sreće da radim sa odličnim kolegama u filmskom centru i da, takođe, budem veoma nezavisan od vlade i ministarstva kulture. Uvek smo imali njihovu podršku, ali se nikada nisu mešali u ono što radimo. Filmovi su mnogo puta otvarali velike rasprave u društvu po pitanju LGBT prava i drugih tema koje se u mnogim društvima smatraju tabuom. Potrebno je o tome razgovarati – rekao je Žarku.
On je dodao da je ono što mu se sviđa kada je reč o strukturi filmskog centra to što svake godine imaju nezavisnu komisiju i žiri u kojima sede stranci, koji čitaju scenarije i donose odluku kojim filmovima će dodeliti sredstva. Žarku je kazao da smatra da to pomaže da se otkriju različiti talenti i glasovi koji su veoma kritički nastrojeni prema kosovskom društvu i istakao da je veoma ponosan na to.
https://www.instagram.com/tv/CF4f6ovFj2u/?utm_source=ig_web_copy_link
Jedna čitateljka Danasa na Instagramu zamolila je Žarkua da domaćoj publici preporuči neke kosovske filmove, što je on i učinio.
– Srećan sam što mogu da vam preporučim nekoliko naslova koje bi publika u Srbiji morala da pogleda. Jedan koji je već veoma uspešan je “Exile” (“Progonstvo”), koji je svoju premijeru imao na Sandens festivalu, zatim u Berlinu i pobedio na Sarajevskom filmskom festivalu. To je film veoma talentovanog reditelja Visara Morine i on je njegovo drugo ostvarenje. Pored njega, ima još naslova koji na međunarodnoj sceni prolaze odlično, poput filma “Zana” rediteljke Antonete Kastrati, “Aga’s House” Lendite Zećiraj, “The Flying Circus” Fatosa Beriše, koji je tragi-komedija. Zaista se nadam da će oni biti prikazani u Srbiji i ja bih zaista bio zahvalan da čujem komentare poblike, kao i šta kritika misli o filmovima koje sam pomenuo – naveo je Žarku.
Na pitanje da li umetnici iz Beograda i Prištine imaju mogućnost da sarađuju, on je odgovorio da, kada su u pitanju glumci, za saradnju postoje veće šanse u pozorištima. Žarku je kazao da je imao prilke da vidi koprodukcije ostvarene u teatrima.
– Međutim, njih nema mnogo na filmu jer, na žalost, mi dalje ne možemo da radimo koprodukcije između Kosova i Srbije. Znam da ima glumaca iz Srbije koji su igrali u različitim filmovima, ali bih želeo da više srpskih glumaca dolazi da igra uloge Srba, jer kad to rade drugi, to ne izgleda baš dobro – zaključio je Žarku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
