Foto: : FoNet/Zoran Mrđa
(arhiva)
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je danas da je nacrt Fiskalne strategije Vlade Srbije za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu utvrdio dobre kvantitativne ciljeve, ali da nisu ispraćeni planom strukturnih reformi.
On je na konferenciji za novinare na predstavljanju Mišljenja na nacrt te strategije rekao da je ona samo „na tragu da bude kredibilan dokument za vodjenje srednjoročnih fiskalnih politika“.
„Za puno ozdravljenje javnih finansija i održivo ubrzanje privrednog rasta potrebno je definisati i sprovesti veći broj strukturnih reformi kojih u nacrtu strategije nema“, rekao je Petrović.
Dodao je da se reforma sistema zarada i zaposlenosti u državi koja se odlaže već nekoliko godina i „strategijom pomera u budućnost i bez naznaka kako će da izgleda“.
On je rekao da u strategiji u okviru plana povećanja javnih investicija nije jasno šta su konkretni prioriteti države i na koji način su izabrani, a nema ni plana reformi javnih preduzeća dok bi najavljena poreska reforma morala biti detaljnije razradjena da bi privatni sektor mogao da planira poslovanje.
„Najveći makroekonomski problem Srbije je nedovoljan privredni rast, a nacrt Fiskalne strategije za njega ne nudi odgovarajuće rešenje“, rekao je Petrović.
Istakao je da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije duži niz godina nezadovoljavajući jer je u prethodne tri godine iznosio od tri do 3,5 odsto, a u zemljama Centralne i Istočne Evrope od četiri do 4,5 odsto.
Petrović je kazao da se rast BDP Srbije od polovine 2018. godine usporava što se ne dogadja u uporedivim zemljama.
On je rekao da Vlada Srbije treba da razmotri mišljenje Fiskalnog saveta i prihvati preporuke, a u slučaju da ih odbije morala bi da priloži argumente za takvu odluku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
