Gledanje kroz prste „navijačima“

„Drugi opštinski sud u Beogradu osudio je juče grupu navijača Partizana na zatvorske kazne na ukupno 10 godina i 17 meseci zbog umešanosti u ubistvo Aleksandra Radovića (17), navijača Crvene zvezde, 30. oktobra 1999. godine“, početak je teksta sa naslovnice Danasa iz 2001. godine.

„Sudsko veće, kojim je predsedavala Nataša Pešut, utvrdilo je da su upotrebom zabranjenih pirotehničkih sredstava koja su izazvala smrt Radovića, na utakmici Partizan – Zvezda 30.10.1999. godine, sedmorica navijača Partizana i još jedna osoba učinili krivično delo izazivanja opšte opasnosti“, objasnio je novinar našeg lista, pa pobrojao pojedinačne kazne ubicama, ni krivog ni dužnog, maloletnika sa severne tribine stadiona na u Humskoj.

„Majkl Halkijević je osuđen na godinu i 11 meseci zatvora, Aleksandar Aleksić na godinu dana i osam meseci, Nenad Kecojević na godinu i šest meseci, kao i Zoran Živanović „Čegi“ (vođa navijača Partizana) i Časlav Kurandić. Na po šest meseci osuđeni su Dragan Petronić i Srđan Šalipurović. Mirko Urban, koji je bio optužen da je prodao baklje navijačima Partizana, osuđen je na godinu i šest meseci“, tako su prošli „grobari“ od čijih je signalnih brodskih raketa, ispaljenih sa južne tribine, stradao nesrećni „delija“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Zločinci su ubrzo posle toga nastavili sa životima na slobodi, a otac njihove žrtve Tomislav Radović optužio je klub i državu za blagonaklonu reakciju na tešku i nezapamćenu tragediju na srpskim sportskim borilištima.

„Ljudi iz Partizana (u to vreme predsednik FK Partizan je bio Mirko Marjanović, prim. aut), policije, pravosuđa i zdravstva učinili su sve da se smrt mog sina zataška. Policajci i lekari su tvrdili da je Aca umro na ulici, iako su svedoci rekli da je stradao na stadionu JNA. Bio je mrtav kada su ga kola Hirne pomoći preuzela na atletskoj stazi“, tvrdio je Aleksandrov otac.

A, kada se stvari ne saseku u korenu ili, još gore, iz interesa i iza zavese se tolerišu, što je bio slučaj i pre ubistva Zvezdinog navijača, onda nam se danas dese Veljko Belivuk i silna teška krivična dela komandanta jedne od Partizanovih „navijačkih“ grupa, odnosno njegovih podanika.

„Ključni sukob vodio se između bivšeg čelnika kluba Žarka Zečevića koji je posredstvom svojih ljudi držao kontrolu u Partizanu i Novaka Nedića, mladog saradnika Aleksandra Vučića, koji je želeo da preuzme moć u klubu. Mislim da su i jedna i druga struja imale podršku od vrha…”, tvrdi Vladimir Vuletić, do prošlomesečne ostavke potpredsednik crno-belih.

Profesor beogradskog Pravnog fakulteta saglasan je sa saznanjem KRIK-a da je Nedić na Partizanovu najvažniju tribinu uveo huligansku grupu „Janjičari“, sada svima poznatu po uhapšenom Belivuku.

“Istovremeno je policija, kako Vuletić objašnjava, po nalogu državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović čestim pretresima vršila pritisak na rukovodstvo kluba koje se suprostavljalo Nediću…Vuletić objašnjava i da je direktnu kontrolu nad navijačima imao Nenad Vučković Vučko, žandarm blizak Nediću i Hrkalovićevoj, kojeg Vuletić opisuje kao njihovog pravog vođu…”.

Zanimljivi su i sledeći prepričani delovi intervjua sa doskorašnjim čelnikom kluba, na čijem stadionu je bio jedan od štekova droge i oružja pomenutog Velje Nevolje.

“Za Belivuka kaže da u to vreme nije bio mnogo uticajan u ovoj grupi i da je od njega značajniji bio i Aleksandar Vidojević, poznatiji kao Aca Rošavi, čiju ulogu sada tabloidi pokušavaju da umanje. Vidojević se druži sa predsednikovim sinom, kako je KRIK ranije objavljivao…Vuletić kaže da Nedić nije uspeo da pobedi u ovom sukobu iako je na svojoj strani imao i navijače i policiju. Partizan, ipak, danas vodi čovek koji takođe uživa poverenje predsednika Srbije – Milorad Vučelić”.