Haški tužioci: Odbaciti zahtev za privremeno oslobađanje Tačija i saoptuženih

Istovremeno, tužioci su, u odvojenim podnescima, od sudije Nikole Gijua (Nicolas Guillou) zatražili i da odbaci zahteve za privremeno oslobađanje koji su podneli saoptuženi Redžep Seljimi (Rexhep) i Jakup Krasnići (Krasniqi).

Po javno dostupnim dokumentima suda, drugooptuženi Kadri Veselji (Veseli) još nije podneo zahtev za privremeno oslobađanje, iako je njegov branilac Ben Emerson (Emmerson) ranije najavio da će to učiniti.

Tužioci su naglasili da i dalje postoje svi razlozi zbog kojih je optuženima određen pritvor nakon što su se predali sudu ili bili uhapšeni, 4. i 5. novembra prošle godine.

To su: postojanje osnovane sumnje da su počinili zločine; da postoji rizik da će pobeći, opstruirati proces uticanjem na svedoke ili njihovim zastrašivanjem ili da bi mogli ponoviti krivična dela.

Brojni dokazi, po tužiocima, pokazuju da „Hašim Tači na slobodi predstavlja značajan rizik“ u „istrajnoj klimi uznemiravanja svedoka“ koja godinama vlada na Kosovu.

Tužilaštvo je ukazalo da će Tačijev motiv za bekstvo biti pojačan kada on u potpunosti bude informisan o težini optužbi koje mu se stavljaju na teret, odnosno kada tužioci obelodane njegovoj odbrani sve dokaze.

Tači (52) je optužen, zajedno sa Veseljijem (53), Seljimijem (49) i Krasnićijem (69) za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine nad stotinama zarobljenika OVK u četrdesetak pritvora na Kosovu i na severu Albanije, od kojih je 98 ubijeno, 1998-99.

„Zločini za koje je Tači optužen mogu za sobom povući i doživotnu zatvorsku kaznu“, što optuženog može podstaći na bekstvo, naglasili su tužioci.

Pored toga, Tačijev „bivši i sadašnji položaj dozvoljava mu da mobiliše pristalice“, a optuženi ima i „pristup značajnim novčanim fondovima“ i može pobeći u brojne države koje ne priznaju Kosovo ili sa Kosovom nemaju sporazum o ekstradiciji.

Tužioci su upozorili da „Tači može otputovati u više od 180 država i potencijalno trajno izmaći domašaju Specijalizovanih veća Kosova“, kako se sud za zločine OVK zvanično zove.

Argument odbrane da je Tači prilikom hapšenja sarađivao sa Sudom, tužilaštvo je odbacilo navodeći da Tači „nije imao drugog izbora nego da se preda“ pošto mu je jasno stavljeno do znanja da bi, u suprotnom, bio uhapšen.

Ako bi bio pušten na privremenu slobodu, „Tači bi imao priliku da pobegne koju nije imao kada se predao“ početkom novembra, kada su na Kosovu bile angažovane značajne snage Euleksa i kosovske policije.

Dokazujući da bi puštanje na privremenu slobodu Tačija donelo rizik od dodatnog zastrašivanja i uznemiravanja svedoka, tužioci podsećaju da je Udruženje veterana OVK u septembru prošle godine već objavilo poverljive podatke suda o potencijalnim svedocima, a da Tači, kao bivši komandant OVK, na to udruženje ima značajan uticaj.

„Postoji značajan rizik da će Udruženje veterana OVK i drugi nastaviti sa takvim aktivnostima, a prvi potencijalni izvor iz kojeg bi takvi dokumenti mogli procureti su dokazni materijali koji će biti obelodanjeni optuženom“ Tačiju, upozorilo je tužilaštvo, dodajući da su lideri Udruženja Hisni Gucati (Hysni) i Nasim Haradinaj uhapšeni i optuženi za ometanje sprovođenja pravde.

Nasuprot tvrdnji branioca Dejvida Hupera (David Hooper) da je Tači podržavao osnivanje i rad suda, tužioci su podvukli da je, kao predsednik Kosova, Tači organizovano pokušavao da potkopa rad Suda od kada je postao svestan opasnosti da će biti optužen.

Kao primer, tužioci navode Tačijev predlog ustavnih amandmana kojim bi bio promenjen mandat Suda, a koje je veće Ustavnog suda Kosova u Hagu odbacilo kao protivustavne.

Pored toga, Tači je, kako podseća tužilaštvo, u poverljivom pismu američkom državnom sekretaru Majku Pompeu (Mike) predložio „kritične reforme“ suda za zločine OVK, na šta mu je Pompeo odgovorio da bi „potkopavanje na bilo koji način rada Suda i Tužilaštva… nanelo ozbiljnu štetu verodostojnosti Kosova u svetu“.

Konstatujući da je suština udruženog zločinačkog poduhvata u kojem su učestvovali Tači i saoptuženi bila eliminacija protivnika OVK, tužioci tvrde da bi oni mogli ponoviti krivično delo, ako bi bili pušteni na slobodu.

Kao dokaz, tužioci navode da je poslednji Tačijev potez kao predsednika Kosova, pre nego što se predao sudu, bilo pomilovanje bivših pripadnika SHIK, obaveštajne službe OVK, Špresima Uke (Shpresim) i Bekima Suljaja (Sylaj) koji su bili osuđeni zbog ubistva i pokušaja ubistva „navodnih kolaboranata sa Srbima“, u vreme za koje je nadležan sud za zločine OVK, 1998-2000.

Tužilaštvo je ponovilo i da je Tači, pre hapšenja, davanjem unosnih poslova u Vladi Kosova, podmitio bivše oficire OVK, poput Rustema Mustafe (Rrustem) i Sulejmana Seljimija (Sylejman Selimi), koji su, prethodno, bili ispitivani od tužilaca u Hagu.

„Postoji obrazac ponašanja koji nepogrešivo pokazuje nameru da se, uznemiravanjem svedoka, žrtava ili saučesnika, opstruiše napredak krivičnog procesa“, tvrde tužioci.

Nijedan od uslova koje je odbrana predložila za Tačijevo puštanje na privremenu slobodu, po tužilaštvu, ne može otkloniti rizike od bekstva, uznemiravanja svedoka ili ponavljanja krivičnog dela, zato što sud i tužilaštvo u Hagu nemaju sredstva da prate poštovanje tih uslova, Euleks nema mandat za to, a vlasti Kosova su za to „ograničeno sposobne“.

Tužioci podsećaju da je više bivših oficira OVK, poput Remzija Šalje (Shala), Samija Ljuštakua (Lushtaku) ili Sabita Gecija, kojima se na Kosovu sudilo, bežalo tokom procesa ili posle izricanja presude.

„Pritvor je jedino sredstvo kojim se navedeni rizici mogu adekvatno kontrolisati“, zaključilo je tužilaštvo.

Slične argumente, tužioci su izložili i u podnescima kojim su se suprotstavili privremenom oslobađanju Redžepija i Krasnićija.

Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.