(FOTO: Pixabay/ analogicus )

Međutim, u anketi koju je sproveo Centar za unapređenje zdravlja žena, gotovo 52 odsto ispitanih ne zna kako se leči ova bolest, a oko 17 odsto njih smatra se proširene vene leče kremama i gelovima.

– Kada govorimo o proširenim venama, kao najčešćem oboljenju koje zahvata veliki deo populacije, one se najčešće dijagnostikuju kod donjih ekstremiteta. Naime, normalno je da vene vode krv prema srcu, dok kod bolesti vena dolazi do pogrešnog smera kretanja krvi, odnosno krv se vraća prema nogama i iz tog razloga vene na tom delu tela bubre i proširuju se. Većina pacijenata sa venskim oboljenjima ne shvata ozbiljnost svog stanja, a nepravilno lečenje i loši rezultati doprinose značajnoj pojavi invaliditeta, kao i čestih odsustvovanja sa posla i nemogućnosti obavljanja određenih profesija – izjavio je dr Dario Jocić, vaskularni hirurg, navodi se u saopštenju.

Na samom početku razvoja bolesti, pacijenti obično imaju tegobe u vidu povremenih bolova u nogama, grčeva, ali bez vidljivih vena ili vidljivih tzv. kapilara. U tom stadijumu bolesti, obično se ultrazvučnim pregledom ne dijagnostikuje pogrešan tok kretanja venske krvi.

– Kod početne faze lečenje podrazumeva eventualno uzimanje lekova (venotonika) i nošenje elastičnih kompresivnih čarapa, kako bi se pacijentu smanjile tegobe, ali ne i nastanak i razvoj same bolesti, s obzirom da je genetski faktor presudan kod razvoja venskih oboljenja – objasnio je dr Jocić i dodao da je hirurški pristup jedini način lečenja proširenih vena.

U istraživanju u kojem je učestvovalo oko 100 ispitanika, pokazalo se da 68 odsto njih ne zna koje se sve hirurške metode koriste za lečenje bolesti, dok dve trečine ne zna da postoje minimalno invazivne metode koje rešavju problem daleko bezbolnije i sa mnogo kraćim periodom oporavka.

– U sledećoj fazi, proširene vene su vidljive i ultrazvučnim pregledom se, u velikom broju slučajeva, može dijagnostikovati pogrešan tok kretanja krvi. Prema svim svetskim preporukama, kada pacijent ima proširene vene i kada je ultrazvučnim dopler pregledom utvrđeno da ima obolele venske zaliske, pristupa se interventnom lečenju. Kao prva mera lečenje preporučuju se minimalno invazivni tretman, kao što je laserska operacija vena ili tretman medicinskim lepkom, koji se radi u lokalnoj anesteziji i koja predstavlja novinu kako u svetu tako i u ovom delu Evrope. Klasična venska hirurgija se i dalje koristi ali je neprijatna za pacijenta i period oporavka je znatno duži nego kod savremenih metoda – istakao je dr Jocić.

U narednim fazama bolesti može doći do stvaranja tromba u venskim čvorovima, a kao direktna posledica zanemarivanja bolesti dolazi do hronične venske insuficijencije i stvaranja venskih rana.

– Ukoliko se ova stanja ne leče, može doći do ozbiljnih komlikacija i do životno ugrožavajućeg stanja. Kada govorimo o metodama koje mogu dovesti do poboljšanja kod ovih pacijenata takođe se primenjuju minimalno invazivne metode koje zahtevaju minimalan oporavak. Ono što je važno, kada se govori o medicinskom lepku i njegovoj novoj primeni u medicini i hirurgiji, jeste da intervencija nije bolna i da nakon nije potrebno nošenje elastičnih čarapa – zaključio je dr Jocić.

Značajna je učestalost venskih oboljenja, jer gotovo 70 odsto svih bolesti krvnih sudova kod čoveka, čine upravo, bolesti vena. Takođe, prema nekim statistikama čak 40 odsto stanovništva će u nekom trenutku imati problem povezan sa venskom cirkulacijom.