Hoće li palme na Kalemegdanu dočekati proleće? (VIDEO) 1Foto: V. Stojsavljević

Osim što se, na mestu nekadašnjih decenijama starih borova koji su posečeni, palme najsrećnije ne uklapaju u ukupni ambijent, sagovornici Danasa istakli su i druga sporna pitanja, poput toga hoće li novozasađena stabla preživeti našu klimu.

Anđelka Jeftović, predsednica Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, kako kaže, nema ništa protiv ideje da se palme sade u Beogradu, ali je skeptična po pitanju hoće li se one održati na našim temperaturama.

– Želja da se palme pojave u Beogradu je legitimna, nemam ništa protiv. Toga ima u Nemačkoj, primera radi, gde je klima hladna. Međutim, te palme nisu posađene u zemlju, one su mobilne. U Versaju imate istu priču, oranžerije, sve što je od palmi postavljeno, u jesen pred mraz se sklanja u zatvoren prostor, gde ima svetla i gde ne može da izmrzne. U proleće, kada prođu kasni mrazevi, one se iznose napolje. Taj deo mogu da razumem, nemam ništa protiv, ali tretman kojim bi sa njima trebalo postupati je takav. Koliko sam videla, Na Kalemegdanu su one posađene u zemlju. Da li je to trajna sadnja, ili će da ih izvade, nije mi jasno jer ne znam kakvu će to tehnologiju primeniti da ih zaštite od hladnoće. Istina da se klima menja, ali su palme tropske biljke, navodi Jeftović, i dodaje da ih povezivanje krošnje i zaštita debala, koju je „Zelenilo“ najavilo tokom zime, neće sačuvati, jer one mrznu i u korenu.

 

View this post on Instagram

 

Hoće li palme na Kalemegdanu dočekati proleće? #palme #kalemegdan

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs) on

Marija Jončić sa Biološkog fakulteta, sa druge strane, kaže da vrsta koja je posađena dobro podnosi niske temperature.

– Što se tiče vrste koja je odabrana i posađena, ona generalno podnosi niske temperature i veoma je laka za održavanje, deklarisana je kao biljka za početnike, zato što može da podnosi temperature i do minus 15 stepeni, tvrdi Jončić.

Ipak, ona zamera to što se palme obično sade u egzotičnim zonama čija arhitektura podržava taj koncept.

– Ako pogledamo samu poziciju, s obzirom na već postojeću floru koja je autohtona, kao i na istorijski i kulturni reper kao što je Kalemegdan, palme se baš i ne uklapaju u prostor. U okolini su stari primerci drveća i žbunja, koje imaju veoma veliku vrednost. Ta palma i ceo koncept, umesto starih borova koji su posečeni, možda i nije pravi izbor ako gledamo ceo pejzaž i njegov sastav koji se trenutno nalazi na Kalemegdanu. Palme se kod nas najčešće sade u privatnim vrtovima, jer nisu karakteristične za naše podneblje, navodi Jončić.

„Zelenilo Beograd“ je u saopštenju navelo da je posađeno šest stabala, donetih iz Španije, a da su se stekle prilike da se tropsko drveće gaji u Beogradu, jer se klima menja.

„Poslednjih godina smo svedoci promene klime, koja se polako menja od kontinentalne i postaje sličnija submediteranskoj. Zime u Beogradu su postale blage i bez ekstremno niskih temperatura. U privatnim vrtovima godinama unazad nalaze se uspešno odgajeni odrasli primerci palmi, banana, maslina i slično“, piše u saopštenju, uz napomenu da zasađena vrsta „veoma dobro, bez oštećenja, podnosi niske temperature do minus 15 stepeni Celzijusa“.

Bakić: Uprava grada u transu

– To su nove budalaštine naše vlasti, sada sade palme pred zimu, valjda im odgovaraju mrazevi? Ja sam rešio da ne komentarišem više njihove besmislice. Uprava grada Beograda je u transu, u svojoj osvajačkoj strasti. Sada su izmislili palme, stalno se izmišljaju neke stvari da se njima bavimo da bi zaboravili bitnije stvari, komentariše arhitekta Dragoljub Bakić.

close
Hoće li palme na Kalemegdanu dočekati proleće? (VIDEO) 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.