Ispovest sudije u slučaju Gavrila Principa od pre 80 godina 1Foto: Nataša Matović / Univerzitetska biblioteka

Tadašnje Vreme, pre talno 80 godina, piše o Leu Pfeferu, istražnom sudiji u suđenju Gavrilu Principu, koji je tih dana zapravo izdao knjigu “Istraga o sarajevskom atentatu”. List piše da je Pfefer imao 37 godina kada je suđenje počelo, kao i da se u Sarajevu najviše proslavio cenzurom štampe i suzbijanjem revolucionarnih borbi omladine pre Prvog svetskog rata. Zato je i izabran da bude istražni sudija Principu.

Ispovest sudije u slučaju Gavrila Principa od pre 80 godina 2

List prenosi odlomak u kojem sudija opisuje svoj prvi susret sa Principom:

“…Pogledavši prema keju opazili smo da policija opet nekoga vodi i rasteruje narod koji je štapovima udarao po onom koga je policija vodila. Kada je ta povorka došla do nas videli smo da vode gologlavog mladića krvave glave… Mladić je za to vreme više puta povraćao (daje opise pregleda kod lekara). To je bio Princip.”

Sudija opisuje da je usled zlostavljanja mladić bio “satrven” i vrlo je teško izgovarao reči.

“Bio je malog rasta, slabunjav, odužeg žuto – belog lica, pa je bilo vrlo teško i zamisliti da bi se on tako sitan, hit i skroman, mogao odlučiti na atentat. A tek njegove oči. Te svetloplave sjajne oči nisu nipošto bile divlje zločinačke oči, već žive i prodirne, inače mirne”, piše sudija.

On dalje govori kako je Princip pokušao da se otruje posle atentata cijanidom, ali da nije uspeo. Ipak, otvor mu je napravio strašne opekotine u ustima, pa je jedva govorio.

Ispovest sudije u slučaju Gavrila Principa od pre 80 godina 3

Sudija još piše da je on zapravo predložio da istraga bude tajna kada je otkrio da su dva glavna učesnika u ubistvu prestolonaslednika Srbi. Kaže i da mu je to najteži posao u životu, pogovo kada se uzme u obzir da razmišlja o milionima ubijenih u Prvom svetskom ratu.

Vreme piše da je Pfefer dao opise toka istrage, držanja atentatora, njihovih dečačkih pogleda, ali da je knjigom pokušao i da se odbrani jer su ga posle rata oštro napali preživeli učesnici, a neki su hteli i da mu sude.

Dnevni listovi Vreme i Pravda od pre tačno 80 godina svedoče i o danu kada je celokupna Nemačka došla u ruke Adolfa Hitlera.

Vreme od 6. februara 1938. donosi na naslovnoj strani tekst pod naslovom “Koncentracija vlasti u Rajhu” u kojem se objašnjava da je dan ranije došlo do velikih promena u nemačkom Ministarstvu vojske i Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje su prilično neočekivane.

Novinar piše da, iako je o tome pisano u inostranim medijima, Nemci nisu ni pretpostavljali da će u jednom danu “otići”, odnosno biti smenjeni ministri, a da će njihove poslove preuzeti – lično vođa Trećeg rajha Adolf Hitler.

Vreme piše i o tome kako je Staljin streljao ženu od 27 godina, zajedno sa 25 drugih đurđijanskih građana. Svi su bili optuženi da su učestvovali u zaveri i izvršenju terorističkih atentata. Tamara, kako je bilo ime 27-ogodišnje žene, je bila sestra sekretara komunističke stranke, koji je takođe streljan šest meseci ranije.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda u tekstu “Hitler je od juče šef celokupne političke, ekonomske i vojne vlasti u Trećem Rajhu” piše o tome kako su o potpunoj centralizaciji političkih, ekonomskih i vojnih funkcija u tadašnjoj Nemačkoj izvestili njihovi listovi.

Ispovest sudije u slučaju Gavrila Principa od pre 80 godina 4

“Felkiše Beobahter” piše da mere Adolfa Hitlera, po kojim je prisajedinio sebi gotovo svu vlast u Nemačkoj, nisu nikako slučajne. Ipak, list ih naziva “manifestacijom jednog planskog i organizovanog razvitka”. “Berliner berzencajtung” piše da je “došlo do koncentracije snaga … da se poveća važenje Rajha u igri svetskih sila”. “Dojče algemajne cajtung” napisao da je ovo “najodlučnije povećanje moći nacionalsocijalizma” koje su ikada videli.

Pravda prenosi i komentare iz Engleske i Francuske podovom Hitlerove odluke. Začuđujuće, komentari uopšte nisu izričito negativni, već se pristupa izrazito obazrivoj diplomatiji i u štampi i  piše kako vlade obe zemlje prate dešavanja u Nemačkoj, koja predstavljaju veliko povećanje moći firera. Njihovi listovi pišu da nikada nijedan nemački vođa nije imao toliko moći.

Francuski listovi čak pišu da Pariz ne treba mnogo da se uzbuđuje zbog ovih promena, već da “nastavi po svome”. Kao da nisu ni pomišljali šta može da usledi.

List donosi i tekst o osnivanju Saveza porodica, koji je sličan tekstu o demografiji koji bi danas izašao u Srbiji u nekom dnevnom listu. Ovaj Savez je trebalo da ima funkciju da poveća broj brakova u gradovima u Jugoslaviji, kroz promene zakona, olakšice za stvaranje porodice od države i opština…

Ispovest sudije u slučaju Gavrila Principa od pre 80 godina 5

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.