Istraživanje: Tokom pandemije građanima Srbije socijalni život veća briga od zaražavanja 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Građane Srbije tokom pandemije korona virusa više je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima nego strah od zaraze, pokazuju rezultati istraživanja „Kako je pandemija promenila stavove Evropljana prema zdravlju“ obavljenog u 15 zemalja.

Gotovo trećina ispitanika u Srbiji je potvrdila da su se tokom zatvaranja osećali anksiozno i da su imali stres, nemir i nesanicu, rečeno je danas na onlajn-konferencija za novinare Štada grupe, u okviru koje posluje i vršački Hemofarm.

Skoro svaki treći stanovnik Evrope patio je od povišenog nivoa anksioznosti, a svaki četvrti ima problema sa stresom i unutrašnjim nemirom.

Ovi simptomi češće su pogađali mlade nego stanovnike Evrope starije od 35 godina.

Primećeno je da je mladima veća briga da povrate socijalni život, a stariji da se ne zaraze korona virusom.

Više od polovine ispitanika u Srbiji je od početka epidemije počelo da uzima više vitamina i suplemenata

Istraživanje je rađeno u aprilu i martu ove godine na više od 30.000 učesnika u 15 evropskih zemalja – Austrija, Belgija, Češka, Nemačka, Francuska, Italija, Srbija, Španija, Holandija, Poljska, Portugal, Rusija, Švajcarska, Ukrajina i Velika Britanija.

Četrdeset i pet odsto ispitanika je navelo da se sada hrani zdravije i da više vode računa o zdravlju.

Tri petine ispitanika u Španiji i Portugalu se hrani zdravije, u Srbiji i Češkoj više od polovine uzima više vitamina i suplemenata nego pre pandemije. Polovina ispitanika u Rusiji i Ukrajini traže više saveta od farmaceuta, više od petine Italijana je skinulo neku aplikaciju za vežbanje kod kuće ili su uplatili onlajn kurs, a jedna petina u Nemačkoj i Austriji imaju problem da pronađu vreme za vežbanje jer rade od kuće.

Zdravstveni sistemi su se fokusirali na kovid pacijente, što se odrazilo na tretman drugih pacijenata.

Za 73 odsto Evropljana lekari su prva adresa za sva zdravstvena pitanja, a farmaceuti i naučnici takođe uživaju veliko poverenje (po 60 odsto).

Čak 81 procenat ispitanika uveren je da oni, zajedno sa medicinskim osobljem, najviše zaslužuju našu zahvalnost za trud u borbi protiv kovida-19, navodi se u istraživanju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.