IT menadžer Mirsen Mutabdžija sa samo 35 godina dostigao snove mnogih

Ove godine postao je IT menadžer prvog hotela koji američki lanac „Viceroy“ gradi u Evropi i to baš na Kopaoniku. Rođen je u Prijepolju i ima tek 35 godina. Priča počinje 2003. godine, kada je Mirsen Mutabdžija upisao Elektrotehnički fakultet u Podgorici. Opredelio se za telekomunikacije, zanimalo ga je kodiranje i način funkcionisanja modernih komunikacija. Ali…

– Napuštam fakultet posle osnovnih studija. Došlo je do zasićenja. Zaposlio sam se u M-telu. Uočili su tamo da sam brzo ovladao poslom i da imam menadžerske sposobnosti i tu vrstu odgovornosti. Počeo sam da vodim tim od 25 ljudi. Radio sam od 2007. do 2009. godine i upisao „CISCO mrežnu akademiju“. Bila je to u stvari savremena edukacija. Vratio sam se na fakultet i ekspresno završio.

Tada je bilo svetsko takmičenje koje je organizovao World University Service koji je organizovao takmičenje „Balkan Case Challenge“ iz računarskih nauka, ekonomije, diplomatije i pravnih nauka. Prijavio sam projekat, tema je odbranjena pred komisijom na engleskom jeziku i ja sam pobedio. Otišao sam u Beč, gde je organizovan i Sajam zapošljavanja i tu sam prvi put imao intervju za posao na engleskom jeziku. Isti uspeh sam ponovio i 2009. godine, a moj tim je u Beču osvojio četvrto mesto.

Na takmičenju pod nazivom „Citizen Act“ koje je organizovala Societe Generale banka za sve studente sveta gde ova banka ima svoje filijale naš tim je pobedio u Crnoj Gori i sa projektom unapređenja životne sredine u Cetinju, plasirali smo se na finale u Parizu, gde smo uspešno nastupali 2012. godine. Za jedan bod izmaklo nam je treće mesto i dalji rad u Parizu. Devet meseci, potom, radio sam u najvećoj kompaniji za pružanje usluga iz informacionih tehnologija u Crnog Gori.

A onda…

– Prekretnica je bio novootvoreni biznis hotel sa četiri zvezdice „Ramada“ u Podgorici, Wyndham korporacije koja ima najveći broj soba u Americi. Imali su problem sa davanjem usluga gostima iz oblasti informacionih tehnologija. Bila je to prilika da teoriju primenim u praksi, ponudio sam rešenje, oni su mi ponudili posao i tu počinje moja priča u internacionalnom hotelijerstvu. To je bilo zaista neočekivano.

Sledi priča kao „iz filma“, govore „kadrovi“ koji se brzo nižu za samo nekoliko godina. Nakon 15 meseci u Ramadi, kolega sa fakulteta poslao mu je poruku da se gradi hotel „Regent“ u marini u Tivtu.

– Nisam ništa znao o tome, ali se prijavim na konkurs. Prošao sam tri kruga intervjua i počnem da radim. Bukvalno od početka postavio sam ceo informacioni sistem. Hotel je zaista zasijao u tom novoizgrađenom kompleksu, postao je dragulj marine Porto Montenegro. Otvorio ga je lično Rotšild, stigao je svetski džet set. Bio sam na usavršavanju u hotelu „Regent Berlin“ i iskusio uslugu restorana nagrađenog sa dve „Mišlenove zvezdice“ sedam godina za redom.

I taman kad su svi prijatelji i naravno ponosni roditelji videli Mirsena kako ceo život provodi zaposlen u jednom takvom hotelu u Tivtu, koji je postao centar zbivanja na Mediteranu, on ostaje samo nepune tri godine. Zašto? Pa zato jer je „Aman Sveti Stefan“ imao potrebu za menadžerom informacionih tehnologija!

– Posle samo tri meseca rada u „Aman Sveti Stefan“ nude mi da budem i IT menadžer hotela u Veneciji. Da bi se razumela potpunije priče: „Aman“ je uvek u top tri svetska lanca luksuznih hotela.

A onda se priča „širi“ jer…

– Pred kraj obnove informacionog sistema hotela na Svetom Stefanu, dobio sam priliku da budem IT menadžer „Amanzoe“, hotela na Peleponezu. To je hotel u antičkom stilu, sa mnogo mermera i stubova, svaki paviljon ima svoj bazen, restoran je postavljen u tački sa koje se vidi Egejsko more i ostrvo Hidra, onog gde je živeo Leonard Koen. Nebo je neponovljivo zvezdano. Nedaleko je amfiteatar u Epidaurusu, Mikena, Agamnenonova grobnica.

– Potom sam vodio IT projekat ponovnog otvaranja hotela „Amanruya“ u Bodrumu. Taj mi je najdraži od svih. Rađen je po meri čoveka, bez ekstravagancije, sa merom i ukusom. Imao sam priliku da vidim Efes, Seldžuk, Artemidin hram, kuću u kojoj je preminula Marija, majka Isusova, mesto gde su dolazile pape, gde je prostor za molitvu i hrišćana i muslimana.

Trenutak koji valja zapamtiti, jer Mirsen Mutabdžija u tom trenutku vrši dužnost klaster informacionog menadžera četiri velika hotela iz lanca „Aman“. San snova?

– Ostao sam nepune četiri godine.

Ali kako, zašto?

– Osetio sam da stagniram, da mi treba promena i izazov. Vidim da „Viceroy“ traži IT menadžera na Kopaoniku. To je luksuzni američki lanac hotela koji svoj prvi hotel u Evropi otvara baš na Kopaoniku. Za razliku od „Amana“ gde su informacione tehnologije više u službi biznisa, u mom novom radnom okruženju od ove godine, informacione tehnologije su bar podjednako bitne u domenu pružanja usluga gostima, kao i zaposlenima. Inače, ovo je lanac koji ima najluksuzniji hotel u Holivudu (Viceroy L’Ermitage).

Koja je poenta za ovog mladog čoveka koji je dosegao san mnogih sa manje od 35 godina i koji hoda senzacionalnim putem?

– Osećam se graditeljem. Jedan moj đedo je gradio hidrocentralu i u nju i bukvalno ugradio svoj život u tunelu u Rutošima. Moj drugi đedo je gradio Prijepolje. Ja „gradim“ hotele i bukvalno znam gde sam i šta sam ugradio u svakom od ovih hotela, što pomaže ljudima da lakše rade, da se bolje odmore i da kvalitetnije komuniciraju. Pre svega sam radoznao. Volim matematiku od koje sam naučio kako da izbegnem šablone. Volim izazove. Strah me od puta bez prepreka. Šta god mi ide glatko, ne izaziva mi uživanje.

Ispunjen i navijački san

– U „Ramadi“ mi se ostvario još jedan moj san, jer sam se kao navijač „Liverpula“ upoznao Stivena Džerarda kada je engleska reprezentacija gostovala u Podgorici. Ipak, važnije za mene je bilo to što sam uspeo da svoja znanja potvrdim u praksi i to je rezultiralo besprekornim funkcionisanjem IT servisa u hotelu.