Foto: Fonet

Nakon presuda italijanskih sudova u kojima je takođe konstatovana veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od raka, to je još jedan dokument koji će nam biti od pomoći u podizanju tužbi građana Srbije za naknadu štete protiv 19 zemlja članica NATO zbog korišćenja osiromašenog uranijuma u bombardovanju 1999. godine, rekao je Srđan Aleksić, šef Pravnog tima zaduženog za pripremu tužbi.

Ovakva informacija potvrđena je na na skupu „stručnjaka različitih profila“, održanom prošlog vikenda u Nišu, na kojem je započelo formiranje Saveta za pripremu tužbi za naknadu štete građanima koji su bili izloženi osiromašenom uranijumu, a nakon toga oboleli od raka, ili porodicama onih koji su bili izloženi, a nakon toga preminuli od te bolesti. U Savetu bi trebalo da se nađu „ugledni akademici, lekari, profesori medicinskih fakulteta, advokati, pravnici…“, kako bi pripremili naučnu argumentaciju o povezanosti bombardovanja osiromašenim uranijumom i povećanog obolevanja od kancera. Naučni dokazi trebalo bi da budu osnov za podizanje tužbi za naknadu štete od strane obolelih građana ili porodica onih koji su preminuli od raka, a bili su izloženi osiromašenom uranijumu u zoni ratnih dejstava ili sredini u kojoj žive, saopšteno je na skupu.

Prema izveštavanju pojedinih medija, o zaključku italijanske Istražne komisije uskoro bi trebalo da raspravlja parlament te države, a on bi trebalo da doprinese lakšem usvajanju zakona kojim bi se propisao način definisanja kompenzacije za obolele i preminule italijanske vojnike koji su bili u mirovnim misijama na teritorijama na kojima je korišćen osiromašeni uranijum. Italijanske vlasti za sada ćute o zaključku, izuzev Ministarstva odbrane, koje je negodovalo, a iz čijeg bi budžeta, inače, trebalo da budu isplaćivane naknade vojnicima.

– Vest o zaključku Istražne parlamentarne komisije Italije istinski je vetar u leđa svima koji se bore da dokažu da je NATO bombardovanje izazvalo kako ekološku katastrofu, tako i epidemiju karcinoma u našoj zemlji. U Italiji su, inače, već donete 43 presude kojima se nalaže isplaćivanje odštete italijanskim vojnicima koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu i Metohiji i drugim teritorijama, a potom se razboleli ili preminuli od posledica izloženosti osiromašenom uranijumu. Trinaest takvih presuda je postalo pravosnažno i oboleli vojnici ili porodice preminulih dobili su milionske odštete. Zašto bi građani Srbije bili građani drugog reda u odnosu na druge građane Evrope, te lišeni prava na naknadu štete koja bi između ostalog omogućila njihovo kvalitetno lečenje – rekao je Aleksić za Danas, dodajući da je „i jedan oboleli engleski vojnik već dobio presudu u svoju korist, a da se sudski sporovi u vezi sa uticajem osiromašenog uranijuma na obolevanje vojnika od raka vode i u Nemačkoj i Holandiji“.

Naš list je, inače, ekskluzivno objavio podatke iz prvih pravosnažnih i izvršnih presuda, koje su 2010. i 2011. godine doneli italijanski sudovi, u Napulju i Kaljariju, a kojima se bivšem italijanskom vojniku Vinćenci Bjondi, koji je boravio na Kosovu za vreme i nakon NATO bombardovanja, a posle toga oboleo od papilarnog tiroidnog karcinoma, kao i članovima porodice vojnika Valerija Aleksandrea Melisa, koji je takođe bio na Kosovu, a nakon toga preminuo od Hočkinovog limfoma, određuje naknada štete od strane države. U obrazloženju presuda navodi se da je njihova bolest „posledica izloženosti osiromašenom uranijumu“.

Svakom od roditelja preminulog Melise dosuđeno je, recimo, po 233.776,31 evra, a njegovom bratu i sestri po 58.444,08 evra. Ocena da je Melisa u svakodnevnom izvršavanju zadataka na Kosovu „bio izložen uticajima i zračenjima poznate štetnosti“ potkrepljena je stručnim izveštajem i analizama naučnice Antoniete M. Gati. U ovim presudama se konstatuje i da je u tom trenutku 513 italijanskih vojnika, uz još 45 preminulih, „prijavilo patološke promene vezane za izloženost osiromašenom uranijumu koji je NATO masovno koristio na Balkanu“, a sve to naziva se „balkanskim sindromom“.

Država ćuti na inicijative

Formiranje Saveta za pripremu tužbi protiv članica NATO za naknadu štete nije prvi pokušaj da stručnjaci utvrde uzročno-posledičnu vezu između korišćenja ovakvog oružja i obolevanja od kancera. Društvo Srbije za borbu protiv raka iniciralo je zvanično ispitivanje uticaja osiromašenog uranijuma na porast obolevanja od raka, a delegacija Društva razgovarala je tim povodom sa tri resorna ministra u Vladi Srbije. Predsednik Društva i onkolog Slobodan Čikarić kazao je da je tada usaglašeno mišljenje da je neophodno ispitati zemljište, vodu i hranu, te kontrolisati zdravlje stanovništva, a posebno građana i vojnika koji su bili ili se i sada nalaze na područjima koja su najkontaminiranija osiromašenim uranijumom.

Među najglasnijim zagovornicima stručnog utvrđivanja posledica NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom je i Danica Grujičić, neurohirurškinja i načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, koja smatra da je potrebno formirati neutralnu komisiju, sastavljenu od domaćih i stranih stručnjaka. Prema njenom mišljenju, komisija bi morala da ima odgovarajući budžet, pošto analize određenih hemijskih materija nisu uvek jeftine, a uz nju bi morala da bude formirana i laboratorija u kojoj bi se analize radile. Vlasti u Srbiji do sada nisu jasno saopštile zvaničan stav o ovakvim inicijativama.