Izbor novog dekana ne zavisi od Statuta 1Foto: FoNet/Nenad Đorđević

Izvori našeg lista očekuju da bi do sutra u Rektorat trebalo da stigne zapisnik sa izborne sednice aktuelnog nelegalnog Saveta PBF, čiji je predsednik mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić), vanredni profesor Novozavetne teologije.

Na PBF-u nezvanično kažu da je prethodni legalni Savet fakulteta u junu 2018. potvrdio izbor sad bivšeg dekana vladike Ignatije i tri prodekana, od kojih jedan nije po volji Sinoda.

U ovom trenutku kao prodekani i za „crkvenu vladu“ i za Univerzitet „prihvatljivi su samo redovni profesor Bogoljub Šijaković, bivši ministar vera SRJ i Srbije i docent Zlatko Matić, kog je aktuelni Savet 12. oktobra posle povlačenja vladike Ignatija (Midića) imenovao za prodekana.

Ukoliko Rektorat potvrditi Matićev izbor za v.d. dekana, uskoro bi mogla da bude zakazana i izborna sednica Nastavno-naučnog veća na kojoj bi se birao kandidat za novog dekana.

Na PBF se čeka i preporuka Rektorata u vezi sa statusom Saveta, čiji bi novi saziv mogao da se bira na istoj izbornoj sednici kada se bude odlučivalo o novom dekanu.

Uoči poslednje sednice Nastavno-naučno veća PBF 12. novembra na kojoj je vladika Ignatije, zbog zahteva Svetog arhijerejskog sinoda SPC da bude smenjen, podneo ostavku na mesto dekana, rektor Ivana Popović, upozorila je ovu visokoškolsku ustanovu na proceduru izbora predstavnika Fakulteta u Savet.

U Savetu PBF samo jedan od 15 predstavnika ovog fakulteta izabran je potrebnom apsolutnom većinom od broja članova Nastavno-naučnog veća, tvrdi se u profesorskim krugovima, što je stiglo i do Rektora posle „krize“ zbog sinodskog zahteva od 8. jula za smenu dvojice predavača PBF – redovnog profesora episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) i docenta Marka Vilotića, sekretara episkopa diseldorfsko-nemačkog Grigorija (Durića).

Obojica su formalno za sada na neplaćenom odsustvu, a cenu nesprovođenja sinodskih odluka o otkazu „platio“ je vladika Ignatije, koji se pod pritiskom, neki spekulišu i pretnjama pojedinih sinodalaca, prošle nedelje povukao sa mesta dekana PBF.

U ovom trenutku, kako nezvanično tvrde Danasovi izvori, izvesno je da Izbor novog dekana i rešavanje problema nelegalnosti Saveta PBF neće čekati na najavljeno usaglašavanje Statuta ovog fakulteta sa Statutom Univerziteta.

Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, u univerzitetskoj upravi mišljenja o ulozi Sinoda SPC i njegovog blagoslova za rad na PBF su podeljena. Ukoliko dogovoreni specifičan status PBF na UB bude podrazumevao blagoslov Sinoda za predavače, jasno će se definisati pravila za njegovo eventualno povlačene, nezvanično tvrde izvori Danasa.

Član Sinoda zadužen za PBF i portparol SPC episkop bački Irinej (Bulović), povodom slučaja smena na PBF ranije je za naš list pojasnio da na PBF „niko ne može da se upiše na osnovne studije i da konkuriše na bilo koju službu na ovom fakultetu bez blagoslova nadležnog episkopa; kao i da niko ne može postati nastavnik Fakulteta i napredovati u službi bez blagoslova i odobrenja Sinoda, dok izbor dekana postaje validan tek posle potvrde Sinod“.

On ni posle nedelju nije odgovorio na Danasova pitanja u vezi sa novonastalom situacijom na ovom fakultetu posle povlačenja dekana vladike Ignatija, iako je Univerzitet potvrdio stav bivšeg dekana da su smene dvojice predavača nezakonite.

Sinod se za sada nije javno izjasnio ni o javnim ocenama nadležnih tela UB i SANU da je spornim sinodski odlukama ugrožena autonomija Univerziteta, iako je zasedao dan posle Nastavno-naučnog veća PBF. Sledeća sinodska sednica, prema nezvaničnim najavama crkvenih izvora, zakazana je za 25. novembar.

Crkvena prosveta i kosovska politika

Iako je sinodska odluka o smenama na PBF presedan u novijoj istoriji SPC, pogotovo što je reč o episkopima, ipak prvi javni spor oko državnih i crkvenih pravila samo je jedna ravan problema najviše obrazovne ustanove SPC. Unutar crkvena strana je daleko dublja i zadire ne samo u problematiku bogoslovlja i crkvene prosvete kojoj je, odlukom maskog sabora trebalo da bude posvećeno jesenje saborsko zasedanje, nego ima i političku pozadinu, spekuliše se u viskom crkvenim i političkim krugovima.

Činjenica da su se Sinod i njegov predsednik patrijarh Irinej oglušili o donetu saborsku odluku, kao i o dodatni zahtev dvadesetak srpskih arhijereja početkom oktobra za sazivanje Sabora mnogi dovode u vezi sa željom aktuelne Vlasti da se Crkva više ne izjašnjava o Kosovu i Metohiji – da ćuti bar do maja iduće godine. U diplomatskim izvorima na Zapadu uveliko se spekuliše o navodnom dokumentu o razgraničenju visoko na severu KiM, na koji su potpise stavili predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači.

„Papir“ kojim bi Priština navodno dobila i „stolicu“ u UN, a potom nastavila dogovore sa Beogradom o privatizaciji krupne srpske imovine u južnoj pokrajini, za sada se nalazi u fioci predsednika SAD Donalda Trampa i do proleća bi trebalo da se ozvaniči.

Danasovi izvori nezvanično tvrde da je KiM, pored Ukrajine bilo i jedna od glavnih tema nedavnog razgovora patrijarha Irineja i američkog ambasadora za verske slobode Sema Braunbeka, što u Patrijaršiji nije moguće zvanično potvrditi. Osim slučaja smene na PBF i drugih sinodskih poteza, kao jedan od glavnih razloga za sazivanja Sabora u zahtevu dvadesetak vladika, navodi se potreba da se zbog novonastalih okolnosti Crkva ponovo izjasni o KiM.

Sabor SPC je više puta zvanično saopštio da je protiv nezavisnosti, podele i razgraničenja na KiM.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.