Još bez ideje o (ne)promenama na RTS-u 1Foto: EPA-EFE/ KOČA SULEJMANOVIĆ

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izglasao je prekjuče novi sastav Upravnog odbora Radio-televizije Srbije, nakon skoro deset meseci od kako je utvrđena lista kandidata i gotovo tri meseca od kako je rad tog upravnog organa zamrznut zbog isteka mandata šestorici članova.

Petogodišnji mandat još traje trojici članova, Šćepanu Praščeviću, Nenadu Jankoviću i Zoranu Panoviću. Svoje mandate, na još pet godina, obnovili su Branko Radun, Ljiljana Đurđevac i Miroslav Nikolić, dok su za nove članove izabrani Muharem Bazdulj, Branislav Klanšček i Milivoje Pavlović.

Radun i Pavlović nisu odgovorili na poziv novinarke Danasa da prokomentarišu svoj izbor u UO RTS-a.

Dugogodišnji producent Branislav Klanšček, koji je deo radnog veka proveo i na samom RTS-u, na listi kandidata našao se na predlog, kako kaže, nezavisne grupe ljudi iz sveta umetnosti i kulture.

Potpisnici predloga su glumac Svetislav Bule Goncić i novinar i gej aktivista Predrag Azdejković.

Klanšček za Danas kaže da je prerano govoriti o tome kako bi, iz ugla nove pozicije u upravljačkom telu javnog servisa, bilo moguće menjati RTS.

– Prerano je i prekratko je vreme da bih sada mogao da odgovorim kako bih konkretno uticao da se neke stvari izmene na RTS-u, još nisam sabrao ni utiske. Međutim, ono što je meni bitno da istaknem je da to nije politička funkcija i ne bi smela to da bude, to je javna funkcija i na tome ću da insistiram u toku mandata. Prvo, nisam član ni jedne stranke niti politička ličnost, mene su predložili ljudi iz kulture i umetnosti. Moja biografija je objavljena, iza sebe imam 25 godina rada u medijima kao producent, imam iskustvo iza kog mogu da stanem. Trudiću se da u toku svog mandata delujem u okvirima i delokrugu koji je propisan Statutom RTS-a, Zakonom o javnom servisu i drugim zakonima o medijima, to je ono što za sada mogu da kažem, napominje Klanšček.

Kako dodaje, tek mu predstoji upoznavanje sa poslovanjem javnog servisa.

– Jedno je kada nešto posmatrate spolja, a potpuno drugo kada iznutra upoznate kako stvari funkcionišu. RTS je jedan veoma veliki i složen sistem, i mislim da je neozbiljno, dan po izboru, davati neka obećanja kako ćete vi promeniti sistem i kako ćete uraditi ovo ili ono. To rade političari, a ja to nisam, kaže Klanšček.
Bez upuštanja u komentarisanje informativnog programa RTS-a i konstatacije da veliki broj istraživanja potvrđuje gotovo potpun izostanak bilo kakve kritike aktuelne vlasti u programu javnog servisa, Klanšček navodi da mu kao producentu, najviše smeta estetika te medijske kuće.

– Kao neko ko je organizovao nebrojeno koncerata i festivala, neko ko je proveo deset godina u Institutu za kulturu, najviše zameram tu prevaziđenu estetiku. Sve to može bolje, modernije, da se i sam koncept emisija modernizuje jer je zastareo. A za sve drugo, neophodno je da se sistem pogleda iznutra, da bi uopšte moglo da se govori kako bi i šta trebalo uraditi, ponavlja Klanšček.
Novinar, književnik i književni prevodilac Muharem Bazdulj u izboru za člana Upravnog odbora našao se na predlog Udruženja novinara Srbije (UNS). Ni on, slično svom prethodnom novom kolegi, nema jasnu predstavu kako će izgledati njegovo buduće angažovanje u upravi RTS-a. I samim izborom je, kaže iznenađen.

– Bio sam jedan od velikog broja kandidata, nije ni bilo izvesno da ću uopšte da budem izabran. I samom mi je vest nova, još nemam jasnu sliku kako će to izgledati, bar ne pre konstitutivne sednice, kaže Bazdulj za Danas i dodaje da mu je još nepoznato iz čega se operativno sastoji pozicija na koju je izabran.

Kako navodi, jasno je da je kao problem RTS-a prepoznat disbalans u zastupljenosti sagovornika, odnosno predstavnika različitih političkih opcija.

– U javnosti postoji neka vrsta konsenzusa da su RTS-u, u tom smislu, potrebne reforme. Ali, kako će se to tačno dešavati i šta je tu moguće uraditi, rano je govoriti, smatra Bazdulj.
Treći novi član Upravnog odbora RTS zapravo i nije tako „nov“, jer je profesor Milivoje Pavlović na poziciju u UO došao sa mesta predsednika Programskog saveta te televizije, gde je od 2017.

Pavlovićeva biografija bogata je sličnim funkcijama. Pisac, nekada novinar, Pavlović je o medijima predavao na više fakulteta, a u dva navrata je bio i dekan, Fakulteta za kulturu i medije bivšeg Megatrend univerziteta.

Devedesetih je dva puta biran za ministra informisanja, u vladama Radomana Božovića i Nikole Šainovića.

Najpre kao član SPS, a posle 2000. je bio deo DSP Milorada Vučelića. Od 1994. do 2000. bio je i direktor Radio Beograda, a nakon 2012. i predsednik Upravnog a zatim i Nadzornog odbora Studija B.

Raduna predložio „Stari hrast“

Članstvo u UO na još pet godina obnovljeno je, između ostalih i istoričaru Branku Radunu. Za kandidata na tu poziciju Raduna je predložilo Društvo za tradiciju „Stari hrast“, obrazlažući predlog njegovim bogatim iskustvom rada u medijima. Kako je u biografiji navedeno, radio je kao novinar, kako radijski tako i u listovima i internet portalima. Bio je kolumnista, zatim urednik u nekoliko pisanih medija, politički analitičar, moderator i organizator skupova kroz različite NVO, navodi se u biografiji uz kandidaturu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Još bez ideje o (ne)promenama na RTS-u”

  1. Pitajte prvo Panovica koji mu je bio korak osim sto je primao platu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.