Kako je Zapadna Morava udružila gradove u njenom slivu 1Foto: SKGO

Pet godina je prošlo od velikih poplava koje su pogodile Srbiju. Stalna konferencija gradova i opština pokrenula je niz inicijativa udruživanja vlasti na lokalu kao opomenu na ta dešavanja, pa je u Srbiji 17 opština u slivu jedne reke potpuno umreženo i kompaktno. Opštine Kraljevo, Čačak, Kruševac, Užice, Novi Pazar, Vrnjačka Banja, Trstenik, Knić, Ivanjica, Arilje, Kosjerić, Gornji Milanovac, Raška, Požega, Lučani, Čajetina i Tutin – pripadaju slivu Zapadne Morave, Protokolom o saradnji su povezane i jedinstvene.

Osim Protokola u slivu Zapadne Morave potpisani su i protokoli o saradnji u slivu Kolubare, Velike Morave i gornjeg Dunava, a sada je u planu izrada posebne aplikacije za dobijanje pravovremenih upozorenja i informacija o rizicima, postupcima i planovima zaštite i spasavanja. Očekuje se da početkom 2020. platforma sliva Zapadne Morave bude otvorena i dostupna za sve.

Najveći sporazum i najjači primer međuopštinske saradnje je Sporazum koji se odnosi na više od 11.000 km2, sa više od 800.000 stanovnika. To je sliv Zapadne Morave koji je i strateški važan položaj, jer kroz ovo područje prolazi mreža međunarodnih saobraćajnih pravaca.

Takođe, u narednom periodu, Vlada Republike Srbije, planira da realizuje niz projekata vezanih za izgradnju mreže autoputeva, kao i vazdušnog i železničkog saobraćaja.

– Ovim projektima će se omogućiti brži i sigurniji pristup svim znamenitostima, koje pored turističkog i privrednog značaja, predstavljaju i određenu kulturno-istorijsku, odnosno duhovnu vrednost Srbije, poput UNESCO zaštićene Studenice, Žiče, Ovačarsko-Kablarskih manastira, Sopoćana, Petrove crkve. O značaju Kopaonika, Golije, Zlatibora, banja je nepotrebno govoriti, jer oni predstavljaju, kako izvor posebnih lepota i vrednosti, tako i “motor” za razvoj ove regije – rekao je Zdravko Maksimović iz Civilne zaštite opštine Kraljevo navodeći da se novi infrastrukturni objekti, odnosno mere, mogu videti svuda gde je uspostavljena saradnja. Tu su “nikli” nasipi, uređena rečna korita, otporna infrastruktura, nove tehnologije i oprema, a trenutno se realizuje projekat izgradnje mini hidroakumualcija na teritoriji grada Kraljeva (Žička reka).

– Ove hidroakumulacije su višenamenske i trebalo bi da posluže u cilju smanjenja rizika od pojave šumskih požara, bujičnih poplava, kao i u slučajevima pojave suše. Plan je da se ovakvi sistemi izgrade gde god je to potrebno, na teritorijama ostalih jedinica lokalne samouprave – izjavio je naš sagovornik.

Kraljevo dobar primer borbe protiv poplava

– Najbolji primer merljivosti efekata ove međuopštinske saradnje predstavlja iskustvo iz poplava 2014. godine, odnosno 2016. Štete na teritoriji grada Kraljeva su 2014. bile oko 7 miliona eura, dok su istog inteziteta poplave, samo dve godine kasnije, nanele štete od oko milion eura. Zahvaljujući prethodno ostvarenoj međuopštinskoj saradnji, brzoj i efikasnoj komunikaciji imali smo jasnu sliku o događajima koji će nastupiti kada je izlivanje Zapadne Morave u pitanju. Uspeli smo šest sati pre poplava da evakuišemo kompletno plavno područje i znatno smanjimo štetu. U odnosu na “pasivnu” ulogu u vremenu neposredno pre 2014. u identičnom scenariju kasnije imali smo “proaktivnu” ulogu koja je dovela do drastičnih ušteda, ali i ostavljanje utiska dobre i efikasne uprave – naveo je Zdravko Maksimović iz civilne zaštite opštine Kraljevo.

U narednom periodu, očekuje se da i ostale lokalne samouprave pristupe istoj ili sličnoj saradnji, a sve u cilju zajedničkih aktivnosti u procesima smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama. Tako je od ukupno 10 rečnih slivova u Srbiji, pet već obuhvaćeno kroz Protokole o saradnji, a predstoji i druga faza u kojoj će kroz ovaj vid međuopštinske saradnje biti obuhvaćeno preostalih pet slivova.

Uoči izborne Skupštine, sumirajući rezultate prethodne godine u Stalnoj konferenciji gradova i opština koja je, uz UNDP i Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, bila glavni inicijator ovakve vrste saradnje navode da je njihov prioritet da odgovore što bolje na potrebe građana, smanje rizik eventualnih elementarnih nepogoda i drugih opasnosti, ali i u situacijama kada vanredne okolnosti nameću nova pravila i drugačije reagovanje.

– Umrеžаvаnjе i еfеktivnа mеđuоpštinskа sаrаdnjа u cilјu оdrživоg rаzvоја su pоtrеbа i nеminоvnоst. Nоrmаtivnа rеšеnjа i u zаkоnu i u spоrаzumimа kојi ćе rеgulisаti udruživаnjе lokalne samouprave u slivоvе nе оbеzbеđuјu аutоmаtski i dоbru prаksu. Nајvаžniја је istinskа funkciоnаlоst, оdnоsnо primеnа prоpisа u prаksi. А оnа pоčivа nа оbučеnim, stručnim, priprеmlјеnim, svеsnim, prеdаnim i pоsvеćеnim pојеdincimа – poručili su u Stalnoj konferenciji opštini i gradova.

Krajem decembra 2018. potpisan je Sporazum o saradnji u slivu Drine između opština na tom području.

– Ovo je peti potpisani Protokol u Srbiji, ali ono što je novo jeste da je reka Drina međunarodna reka i da teče kroz tri zemlje –  Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. U narednom periodu planiramo da iniciramo potpisivanje međunarodnog sporazuma između Srbije i Bosne i Hercegovine, tačnije, gradova i opština u toj regiji. Očekuje se da će se ova dobra praksa u bliskoj budućnosti „preliti“ i na druge međunarodne reke, poput Save i Dunava – navode u SKGO.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.