Foto: Zoran Nikolić

Tema za obeležavanje ovog dana širom sveta je :Smanjenje gubitaka usled elementarnih nepogoda i određena je od strane Ujedinjenih nacija.

Učesnike skupa u ime organizatora i grada domaćina su pozdravili Sandra Nedeljković, zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Goran Puzović, direktor JVP „Srbijavode“ i Milun Todorović , gradonačelnik Čačka.

Na skupu , čiji je moderator bio Darko Drndić menadžer Savetodavnog centra SKGO , kome su prisustvovali predstvnici opština i gradova iz Asocijacije sliva Zapadne Morave kao i predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , JVP Srbijavoda i Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova predstavljen je Model međuopštinske saradnje u oblasti smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Ovaj dokument su predstavili Saša Mogić , pomoćnik ministra MDULS i Milan Marković, konsultant.Najnovijim izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi kreiran je novi ,funkcionalniji normativni okvir za efikasniju saradnju lokalnih samouprava a prezentireni model saradnje u oblasti smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, baziran baš na tim novim zakonskim rešenjima, ima za cilj da opštine i gradove podstakne na što hitnije udruživanje kadrovskih i materijalnih resursa u cilju efikasnijeg preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda. Na skupu se govorilo i o značaju koordinacije u procesu upravljanja vanrednom situacijom , Programu smanjenja rizika od katastrofa sliva Zapadne Morave kao i o značaju Nacionalnog portala geoprostornih podataka kao baze podataka o riziku za lokalne samouprave.

Pažnju prisutnih privukla je i tema „Zelene mere u cilju smanjenja direktnih ekonomskih šteta u slivu Zapadne Morave“ o kojima je govorio dip.inž.rudarstva Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja Civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva.

Kao bazna ,“zelena“ mera u borbi protiv mnogih od uzročnika elementarnih nepogoda , istaknuto je pošumljavanje jer , šume kao ishod te mere, sprečavaju bujice koje spiraju plodno tlo pogotovo u brdsko-planinskim oblastima koje su dominantne u ovom delu Srbije. Šumski eko sistemi itekako reaguju na klimatske promene pa je stoga neophodno , u što je moguće većoj meri , realizovati ciljeve i planove iz Strategije pošumljavanja Srbije u funkciji upravljanja rizikom od bujičnih poplava.Taj dokument predviđa da se u periodu od 2015. do 2024. godine pošumi 28.620 ha. Naravno pune efekte ove „zelene“ mere moguće je ostvariti samo ako je ona deo koncepta integralnog uređenja bujičnih slivova . To znači da , pored pošumljavanja , treba raditi i na projektovanju i izgradnji tehničkih , biotehničkih i bioloških objekata kao i na primeni administrativnih mera na ugroženim slivovima. Samo tako će ova mera biti ključ aktivnog upravljanja rizikom od poplava.