Katolička kapela prepuštena zubu vremena: Prijepolje

Sagrađena na steni iznad Lima, svojom belinom podseća na labuda, a svedoči i o vremenu kada je Lim bio granica dva najveća tadašnja carstva, Austrougarskog i Osmanskog. Kapela je sagrađena za potrebe austrougarskih vojnika i celi vek ne služi kao verski objekat, ali je jedini objekat katoličke kulture na širem području Polimlja.

U vreme SFRJ bila je uređena teritorijalna pripadnost verskih objekata i prijepoljska kapela pripadala je Skopskoj biskupiji. Posle formiranja samostalnih država, briga oko objekata koji su bili van teritorije tih država bila je često nemoguća ili veoma teško ostvariva. Tako je kapela nad Limom bila prepuštena vremenu i kraj devedesetih godina prošlog veka je dočekala ruinirana, devastirana, bez stakla na prozorima, bez vrata, obrasla u šiblje,dotrajalog krova, bez valjanog pristupa, sa naherenim “križom” . Bile su teške godine, prijepoljska opština je bila i sama siromašna i jedva je “krpila” najnužnije.

Kada je sagrađen Vladičanski dvor, episkop Mileševske eparhije gospodin Filaret je, u septembru 2000. Godine, javno izrekao da je “sramota za naš grad jer je dovedena u nedostojno stanje za ma kakav, a ne takav objekat namenjen za molitvu”. Godinama pre toga, Prijepoljci su pričali slično, kako valja da se nešto učini, kako je sramota za grad da Katolička, kako su je uvek zvali, tako propada, a svi koji prolaze magistralom za more vide tu bruku. Zapuštena i napuštena postala je ruina, a stanje kulturno- istorijskih objekata u jednom gradu govori o ljudima toga grada i njegovom odnosu prema nasleđu . Mesec dana, nakon javno datog obećanja, promenjen je krov na kapeli, omalterisana je i okrečena posle mnogo godina, postavljena su stakla na prozorima, vraćena su vrata i zaključana. Bio je oktobar 2000.godine.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar posetio je, u januaru 2012.godine, Prijepolje. Tada je od zamenika predsednika opštine Dobra Lazarevića primio ključeve kapele o kojoj su brigu vodili opština i Mileševska eparhija.

-Nakon što su se uređivale republičke, odnosno državne granice na području nekadašnje Jugoslavije, došlo je i do uređenja teritorijalne pripadnosti verskih objekata. Pošto je Sveta stolica razgraničila Skopsku biskupiju, ova crkva je pripala konačno Beogradskoj nadbiskupiji -, rekao je tada nadbiskup Hočevar. I izrazio zahvalnost eparhiji i opštini Prijepolje na brizi i održavanju kapele.

Od tada ništa se više nije čulo o eventualnim posetama ili obilascima ovog objekta. S godinama, bela fasada postaje sve sivija, kruni se, polako nestaje sjaja. A, da sve bude još ružnije i tužnije: postavljena je i tabla na kojoj zainteresovani mogu pročitati o kakvom je objektu reč i da predstavlja kultuno istorijski spomenik.

Nameću se mnoga pitanja..Da li bi Prijepolje ponovo trebalo da reaguje i obavesti nadležnu nadbiskupiju da kapela tone u ruiniranost i da je to zajednička bruka? Postavljaju se po raznoraznim mestima klupe, žardinjere, travnjaci, česme…Zašto ne bi i tu, pored kapele koja je ukras grada? Krečenje i održavanje možda jesu formalno u nadležnosti Beogradske biskupije ,ali nekako Prijepoljci su uvek verovali da je kapela njihov obraz. Prošle su skoro dve decenije od poslednjih neophodnih radova na održavanju. Kapela je odavno simbol Prijepolja. Baš kao i most u Šarampovu.

Povezani tekstovi