Koje selo je bilo poznato kao Zadruga prosjaka?

Vreme piše o Zadruzi prosjaka u selu Mečkovci, nazvavši je organizacijom lenjivaca. Do tog sela, stiže se makadamom negde na petom kilometru od Kragujevca ka Lapovu, a oko ovog druma nalaze se kuće kojima je sama ta reč „kompliment“ zapaža novinar Vremena.

Ovo selo samo zimi je bučno, leti je pusto jer su od Blagovesti do Petrovca prosjaci na putu.

– Oni ne propuštaju nijedan vašar, nijednu slavu i pazarni dan. Tako putuju skoro kroz celu zemlju. Mnogi od njih zarade preko 300 dinara dnevno na slavama, objašnjava Petar Živković, čuvar kome je selo preko leta ostavljeno u amanet.

Danas kada je ovaj zaselak prazan, jer je „posao“ u punom jeku, odnosno u šešire i dlanove milosrdni prolaznici slivaju prosjačke naknade, novinari Vremena interesuju se za dane kada je ovde živo, zimske dane, kada u svojim kućama, daleko od puteva kojima tumaraju veći broj dana u godini, prosjaci provode vreme.

– Tuku se. Da, tuku se. Najčešće olako, kad se napiju. Nastane lom, reklo bi se trese se ovo brdo. Začas to bude i prođe, pa kad se onda počnu ljubiti nigde im kraja. Eto, takvi su oni… Pa da bar ćute, nego su još drski i ismejavaju one od kojih žive, opisuje karakter ovih ljudi čuvar Živković.

Vest o sasvim neobičnoj karijeri jednog pravnika iz Pariza našla je svoje mesto na stranicama Vremena.

„Dobrivoje Popadić u svom bednom stanu, među 2.000 knjiga i ko zna koliko vizija, provodi svoje dane proričući i spremajući odbrane okrivljenih čuburskih Cigana, čiji je besplatni pravni zastupnik“ tim rečima Vreme započinje priču o tom nesvakidašnjem advokatu.

Naime jedan pravnik, poreklom Jugosloven, a školovan u Francuskoj, besplatno zastupa beogradske Rome. Ovaj advokat Dobrivoje Popadić, nekada je bio državni službenik, zatim urednik Malog Žurnala. Međutim, tokom Balkanskih ratova biva optužen kao četnički jatak i pada u zatočeništvo. Nakon te, kako sam kaže, životne prekretnice svoju je karijeru rešio završiti kao besplatni zastupnik „čuburskih cigana“ koje muče mnogi problemi a i retko ko razume.

Tu je i kratka reportaža sa naslovom „Poluostrvo na kome ljubav i golotinja nikoga ne zbunjuju“ koja opisuje Rab, gde se nalazi raj nudista iz, kako piše Vreme, celog sveta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Pravda izveštava iz Bora, gde je otvaranju rafinerije bakra prisustvovao premijer Milan Stojadinović. Nakon što su prostorije rafinerije osveštane, pogon je pušten u rad, a tadašnju najmoderniju instalaciju u svetu postavilo je preduzeće „Simens“.

Sahrana preminulog pesnika Milana Rakića održaće se sutradan popodne, javlja Pravda. Njegovo telo postavljeno je u porti beogradske crkve Aleksandar Nevski, gde poštovaoci njegove poezije odaju poslednju počast ovom jugoslovenskom poeti. A sama sahrana biće upriličena na način dostojan jednog majora, sa vojnim počastima.

Pravda nas upoznaje sa Lofotenskim ostrvima Norveške gde žive ribari, koje je surova priroda načinila pravim herojima koji samo ribolovom mogu prehraniti svoje porodice.

Ta stenovita i gola ostrva nalaze se u blizini zamišljene linije sudaranja Atlantskog okeana sa Severno ledenim morem.

„Ovi ribari, heroji, veliki borci, obožavaju more kao što ga i mrze. Prokletstva mnogih majki bacana na more kroz vekove u časovima užasa postala su hvala moru koje je jedini hranilac, jedini izvor dobra i zla“, zaključuje reporter Pravde.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.