Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Posle trogodišnjeg uzaludnog traganja rasvetljena je tajna natprirodnih pojava, koje su se odigravale u jednoj kući u selu Ksiromeronu. Ova kuća duhova je godinama uzbuđivala seljake dok najzad jedna iznenadna smrt nije rasvetlila slučaj, piše list Vreme pre 80 godina.
Kada je “pre nekoliko godina” u selu Ksiromeronu preminuo učitelj Petalas, on je za sobom ostavio udovicu i ćerku Kulu. Odmah posle Petalasove smrti počele su da se odigravaju neshvatljive pojave u ovoj bogatoj kući.
Često se u toku noći čulo po zidovima zgrade tajanstveno lupanje, a sledećeg jutra stanovnici bi našli nameštaj ispreturan.
Ovi neočekivani incidenti izazvali su strah kod stanovništva, a uveče više niko nije smeo da prođe ovom ulicom. Ljudi su počeli da se prosto zaključavaju čim padne mrak. Ubrzo su se širili glasovi da se Petalas svake noći pojavljuje u svojoj kući kao duh. Pozivani su čak i popovi da isteraju duha iz kuće, ali sve je bilo uzalud, prenosi dopisnik lista Vreme.
Neki seljaci su “tada” počeli da veruju da je pokojni Patalas bio zločinac i da je negde u svojoj bašti zakopao leš čoveka kojeg je ubio. Ali uprkos raskopavanju cele bašte nije nađen nikakav trag.
„Najzanimljivije“ u celoj stvari je bila činjenica da je mlada Patalasova ćerka Kula najviše patila od svih tih pojava. Kada je već bezbroj puta ona istrčavala iz kuće govoreći da živa gori, a tada bi, zaista, njena haljina automatski počela da gori, seljaci su odlučili da „uzmu stvari u svoje ruke“ i – zapale kuću.
Međutim neobične stvari su nastavile da se dešavaju gde god je Kula bila prisutna, a kada je “nedavno” pod nerazjašnjenim okolnostima mlada Kula preminula, iznenada su prestali i svi tajanstveni događaji.
Kako se za ovaj slučaj zainteresovalo i Društvo za psihičke nauke u Atini, ono je posle dužeg razmatranja celog pitanja došlo do zaključka da je za sve kriva mlada Kula, koja je verovatno bila vrlo jak medijum.
Time je stvar bila rešena i meštani su konačno mogli da odahnu, zaključuje dopisnik ovog lista.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Čikaški savet za bezbednost u svom izveštaju javlja da se u Americi 1938. godine desio niz nesreća, koje po svojoj neobičnosti predstavljaju pravu retkost, piše list Pravda 23. januara 1939. godine.
Kada je u pitanju “sreća u nesreći”, najbolje bi bilo uzeti za primer jednu neobičnu situaciju, koja se desila prilikom požara jedne rafinerije nafte u Bomonu u državi Teksas.
Kada su tri radnika, koja su tada bila prisutna, krenula da gase požar na jednom velikom tenku za ulje, odjeknula je nova eksplozija. Upravo usled te eksplozije srušile su se velike gvozdene merdevine pomoću kojih su radnici dospeli na tenk.
Međutim, na njihovu “sreću” odjeknula je druga eksplozija i merdevine su vraćene na staro mesto, što je omogućilo radnicima da se bez opasnosti spuste na sigurno tlo.
Ali svi nezgodni slučajevi nisu se završili tako srećno.
U Njujorku je došlo do strašnog sudara dvaju policijskih automobila, koji su u tom trenutku jurili prema istom mestu, koje je tražilo policijsku intervenciju. Pošto su oba šofera u istom trenutku dala signal, jedan drugog nisu čuli.
Automobili su se sudarali najvećom brzinom, pa je nesrećan slučaj završio sa bilansom: pet ranjenih i jedan mrtav.
S druge strane, kada se Čarls Haris u Valeu opkladio da će u usta uzeti benzin i zapaliti ga, a da pritom ne dobije ni najmanje opekotine, ovaj slučaj je dobio neočekivani obrt.
Haris je definitivno izgubio opkladu i prevezen je u bolnicu u teškom stanju, ali gore je prošao vatrogasac Džon Briksi iz Oklahome. On je na signal požarne komande pojurio od kuće do mesta nesreće, zaboravljajući da u džepu ima veliku kutiju šibica.
Za vreme gašenja Harisa, kutija šibica se u džepu od toplote sama upalila.
Ovaj nesrećni vatrogasac je morao da gasi požar u džepu, koji mu je ostavio teže znakove na telu, nego svi požari u kojima je ranije učestvovao, prenosi ovaj list.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
