Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Riba od tri i po metra dužine, a teška 14 tona. Tu je još i gigantska boca mleka od 8.000 litara, jaja je ukupno – 35.000. Hleb je težine 15.000 kilograma, a veliki je kao mala kuća.

Ovo su sve srazmere hrane koje pojede prosečan čovek za 65 godina, barem prema istraživanju Pravde od pre 80 godina.

Jabuka koja se pojede visoka je kao tramvaj, krompir je dug 2,5 metra, a visok 1,5 metar. Njegova težina je pet hiljada kilograma.

Prosečan čovek pojede za života hiljadu puta svoj sostveni obim, piše list.

Tu je i priča o proslavi 100 godina omiljenog parka u Zagrebu, Maksimira. Već je grad tada počeo da se širi, pa je novinar računao  da će samo za nekoliko godina od 1938. – biti već uveliko u centru grada.

Pravda piše i o Paraćinu, koji je pre 80 godina konačno dobio prvu higijensku pijacu, modernu gimnaziju i jeftinu struju.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Ko je bio najpopularniji Srbijanac u Zagrebu?

Žiža iz Palanke – najpoznatiji je bio Srbijanac u Zagrebu. On je bio restorater, za čijim su stolom u ćošku sedeli svi ugledni političari.

Koji je taj političar koga Žiža nije sačekao na zagrebačkoj stanici i ponudio mu svoj sto u ćošku? Ovako o jednom srpskom restorateru piše predratno Vreme pre 80 godina. On je izgleda gostio političare u Zagrebu, pa je imao i vremena da ih upozna, kao malo ko.

Najviše su tu sedeli misionari UO. Posle napornog rada, piše novinar, lomili su pravu srbijansku pogaču, ispijali “ljutu”… Navodno je Žiža pričao za Vreme:

“Kakvi parlamenti i politički klubovi? Najbitnija pitanja rešavala su se za ovim stolom!”

On je u Zagrebu bio već deset godina, a novinaru je imao da poruči – da smo svi isti, a političari ponajviše, ali samo među sobom.

Objasnio je još da političari nisu tada najviše pričali o problemima u vlasti, već – o ženama i sopstvenim mukama. O braku su mislili:

“Kakav, je li, brak? To je bilo pre rata, sada je sve na brzinu. A tako i glavni među nama.”

List problematizuje još pre 80 godina i ulogu obrazovanja u sportu. Naslov koji stoji je “Ko nema u glavi, ima u nogama”, a fudbal se navodi kao prosfetni reformator, dok se navijanje i navijačka strast prezentuju kao sreća nacije.

Na poslovnim stranama donosi se priča o tome kako je Jugoslavija te 1938. godine – konačno izašla iz krize. To je bila prva godina koju je završila u plusu, nakon velike svetske ekonomske krize, koja je trajala do 1933. godine.

Vreme piše i o ženi – četnici, koja je govorila za ovaj list o knjizi koju je tada izdala.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.