Koliko još Jutki caruje iza zatvorenih vrata sistema? 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Optužbe nekoliko mladih glumica da ih je njihovog učitelja Miroslava Mike Aleksića godinama seksualno zlostavljao u privatnoj školi glume, u fokusu su postavile nekoliko važnih društvenih pitanja, između ostalih i ona koja se tiču nepotizma i koncetracije moći.

Pozorišna rediteljka Tanja Mandić Rigonat kaže za Danas da je ovih dana pre svega zanima kako se dobija dozvola da neko otvori privatnu glumačku školu za rad sa decom i maloletnicima.

„Da li u tim privatnim školama mora da bude angažovan i dečiji psiholog? Šta nekoga uopšte kvalifikuje za rad sa mladim bićima? Da li je dovoljna diploma reditelja, glumca? Mislim da nije, jer te škole nisu master klas, prenošenje znanja i iskustva u određenoj umetnosti, oblik usavršavanja, već su to radionice duše, radionice odrastanja.

Neophodno je poznavanje dečije psihologije i pedagogije. Da li je dozvoljeno da neko ko predaje na državnom fakultetu ima privatnu školu ili učestvuje u radu neke privatne škole? Nije dozvoljeno koliko je meni poznato. Mika Aleksić je sa suprugom, profesorkom glume na FDU, vodio privatnu školu. To je sukob interesa, i koncentracija moći. Da li se to na FDU znalo? Da li je profesorima i asistentima sa katedre za glumu to bilo poznato? Neverovatno bi bilo da je odgovor: Ne, nismo znali, baš smo šokirani. Privatna škola Mika Aleksića bila je privlačna za roditelje i za decu, i zbog velike verovatnoće zbog vertikalne prohodnosti od škole do FDU“, smatra Tanja Mandić Rigonat.

Ona dodaje da su roditelji čija su deca pohađala tu školu u šoku.

„U šoku su mnogi bivši učenici kojima je Mika Aleksić bio pozitivna figura u životu i koji nisu znali za dvostrukost njegove prirode, niti bili svesni dubine manipulativne metode koju je Milena Radulović detaljno opisala. Ja sam ovih dana gledala emisiju „Kad Anđeli spavaju“. Da li je normalno deci govoriti da su ćore, uše, glupi itd. Da li je to pedagoški metoda? Ta emisija je snimljena pre 20 godina! Iz tog sveopšteg stanja šoka možda je izlaz buđenje kao dubinsko preispitivanje privlačnosti autoritarnih modela koji su za mene odvratni.

Profesor kao Gospod Bog na zemlji i provodnik Gospoda Boga sa neba lično! Taj model svemoćnog, sveznajućeg, neupitnog, bogooca, stvoritelja budućih glumaca i glumica, nema nikakve veze sa umetničkom edukacijom. To je model pokoravanja, dominacije odraslog nad detetom, to je igranje sa pozicije apsolutne moći sa nejakima, nezrelim ličnostima u formiranju“, objašnjava pozorišna rediteljka.

Upitana kakve posledice ovaj slučaj može ostaviti na profesiju kojom se bavim, odgovara da ima veliki motiv da branim prostore slobode umetničkog izražavanja, života, mišljenja o pozorištu, pozorišnih praksi, od pogrešnih zaključaka da je Mika Aleksić paradigma njene profesije.

„Nije. Sve je suprotno od onoga što gluma i režija i umetnost suštinski jesu i što bi edukacija tim veštinama i znanjima morala da bude. Metode zasnovane na strahopoštovanju, strahu, ponižavanju, omerti, suprotne su ideji mentalno i fizički oslobođenog glumca i reditelja koji svoje celokupno osetljivo biće koristi kao instrument za kreaciju, umetničku igru. Kroz iskrenost, otvorenost, pobunu, kroz umeti reći „ne“, kroz kreativnu igru stižemo i do sebe i do umetnosti, do slobode, samopoštovanja, i poštovanja partnera“, dodaje Tanja Madić Rigonat.

Ona smatra da je ovaj slučaj otvorio još neka važna društvena pitanja.

„Čitam i kako je Mika Aleksić i zašto bio smenjen sa pozicije direktora dečijeg pozorišta Duško Radović 2000. Čitam ispovest glumice koja je pokrenula protest za njegovu smenu. To su bili ozbiljni razlozi. I nikom ništa. Posle smene, nastavio je da vodi dečiju dramsku grupu. Koliko smo mi sposobni kao društvo u kojem je nasilje gotovo normalizovano u javnom govoru i ponašanju da prepoznamo sve oblike psihofizičkih nasrtaja, da prepoznamo zlo koje se maskira u dobro i vrlinu? Ovo je tema za javnost, a na sudu je da utvrdi i zločin i kaznu“, zaključuje rediteljka.

Reditelj Stevan Filipović smatra da je dobro što je Fakultet dramskih umetnosti brzo reagovao, sa voljom da javno podrži bivšu studentkinju Milenu Radulović, koja je svojim neverovatno hrabrim istupom postala javno lice ovog užasa. Ipak dodaje da ima par zapažanja, za koje je kako kaže dobio uverenje, da je uprava fakulteta zaista spremna da preduzme korake u cilju njihovog rešavanja.

„Najvažnije od tih zapažanja je vezano za teme o kojima je Milena Radulović vrlo precizno i eksplicitno pisala, a to su: nepotizam i mreže interesa i pozicija moći, koji su vrlo često integralni aspekti ovakvog tipa razrađenih sistema višedecenijskog zlostavljanja i ućutkivanja žrtava. Vreme i sudski proces će pokazati da li je tako bilo i u ovom slučaju, ali mislim da su te stvari problematične i u slučajevima koji nemaju ovako drastične konsekvence.

Konkretno, sama činjenica da postoji privatni biznis muža, koji decenijama drži školu u kojoj se deca spremaju za prijemni na FDU, i pozicija supruge, profesorke glume na FDU, koja nakon tih priprema ima glas prilikom prijema tih istih učenika na fakultet, na sopstvenu klasu, predstavlja nešto što mi deluje kao primer potencijalnog sukoba interesa. Važno je napomenuti da je irelevantno (i teže dokazivo) koliko je i da li je pohađanje kursa imalo uticaja na izbor primljenih studenata. Možda i nije. Možda je pomenuta profesorka najdivnija osoba na svetu, i možda se iskreno trudila da te stvari odvoji, ne znam, ne poznajem ni ženu, niti znam primere.

Međutim, poenta je da je (ponavljam, čak i da pretpostavimo da zloupotrebe nije bilo) sama ta „konfiguracija“, etički, ako ne i pravno, u najmanju ruku – problematična (a „na kvadrat“ problematična u slučajevima u kojima je takva dinamika moći možda bila integralni deo mehanizma zlostavljanja). Svakako je važna tema za razgovor”, napisao je u svom tekstu na portal Peščanik.net Filipović.

Tekst je, nažalost, napisan, kako kaže za Danas nakon što je saznao da je jedna njegova bliska prijateljica, koja želi da ostane anonimna, još jedna žrtva Miroslava Aleksića.

„Ono što mislim da je bitno jeste da se držimo samo činjenica, da se ovo ne bi pretvorilo u nekakvo medijsko suđenje toj profesorki, o čijoj direktnoj umešanosti zaista ne znam ništa. Ono što znam (a samo dva meseca radim na FDU, do tad sam bio profesor na Akademiji umetnosti), jeste da je ta pozicija sukoba interesa (muž drži školu, žena prima klasu na fakultet) problematična sama po sebi, čak i u situacijama koje nisu ovako drastične, i da jeste tema o kojoj moramo da pričamo. Isto sam mišljenja da u situaciji gde su silovane žene, jedini način da se „odbrani institucija“ (mada ne znam kome to može da bude prioritet) jeste da se otvorenim i direktnim razgovorom o problemima, bezrezervnom spremnošću da se ti problemi rešavaju, skine ta neistinita i štetna etiketa da je ceo kolektiv nekako umešan, kao i da je ovo jedina struka u kojoj se ovakvi užasi dešavaju. Naravno da nije, pogledajte samo skandalozni kodeks Pravnog fakulteta o tome kako „žena svojim oblačenjem može da provocira“.

Problem treba rešavati i lokalno, na konkretnim slučajevima, i šire-društveno, otvaranjem priče o tome koliko patrijarhat, ali i blagonaklono gledanje na nepotizam, kronizam i sukobe interesa, postavljaju okvire u kojima je zlostavljanje normalizovano i omogućeno“, ističe Filipović za Danas.

On smatra da vredi napomenuti i da je FDU jedna od retkih institucija, možda i jedina, koja je javno istupila, stala na stranu žrtve, dok proces još nije okončan.

„I naša profesija je takva da, srećom, postoje ljudi koji zaista žele da slušaju i pomognu da se čuje glas žrtava. Zamislite koliko nekakvih Jutki caruje iza debelih vrata zatvorenijih sistema, sa žrtvama kojima je sistematski ubijena svaka hrabrost i nada, i kojima je ukinuta svaka platforma?“, napominje Filipović.

Iz Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu saopštili su da pokreću platformu „FDU – Protiv nasilja“, sa namerom da se aktivno bavi prevencijom i sprečavanjem svake vrste zlostavljanja i zloupotrebe u obrazovnim procesima, a posebno problemima vezanim za seksualno uznemiravanje.

„Pozivamo sve studentkinje i studente, ukoliko su imali bilo kakvo loše iskustvo koje ukazuje na nasilničko ponašanje ili smatraju da je došlo do zloupotrebe položaja u obrazovnom procesu ili u prostorijama FDU, da nam se obrate i takvo ponašanje prijave. Obavezujemo se da ćemo potpuno poštovati principe poverljivosti, zaštititi svaku studentkinju i studenta i pokrenuti mere kojim se takva ponašanja obustavljaju, sprečavaju i sankcionišu“, stoji u saopštenju.

Radnu grupu u okviru platforme „FDU – Protiv nasilja“ čine dr Divna Vuksanović, Srdan Golubović, Biljana Srbljanović, dr Irena Ristić, Stefan Ivančić, Andrea Pjević, Jovana Jankov i Nemanja Obrenović. Sve poruke i prijave studentkinje i studenti mogu poslati putem elektronske pošte na adresu protivnasilja@fdu.bg.ac.rs.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “Koliko još Jutki caruje iza zatvorenih vrata sistema?”

  1. Imate Balvana u Sremskoj Mitrovici, sns kadar plus sto obradjuje Andrejevu zemlju u Vojvodini..

  2. Kroz ovu temu moze se objasniti funkcionisanje naseg sistema kroz sve sfere drustva, stvaranje lazne elite koja je trenutno zbunjena jer je ogoljena, ali posto je dosta tesko saslusati istinu, predvidjam da ce ubrzanim koracima raditi na tome da se sto pre zacuti. Jer Srbija je jedna velika tajna …

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.