Kovid uzrok smrti i kod pacijenata bez pozitivnog testa 1Foto: EPA-EFE/Simon Dawson

To znači da deo statistike preminulih mogu da postanu i pacijenti kod kojih ne postoji pozitivan nalaz testa na kovid 19, kao i osobe koje su imale pridružene bolesti poput dijabetesa, a koje su umrle, na primer, uz pneumoniju ili ARDS. Ovo je donekle u suprotnosti sa izjavama članova Kriznog štaba, s obzirom na to da je imunolog Srđa Janković rekao da je potreban i pozitivan nalaz testa na kovid 19 da bi preminuli postao deo zvanične statistike.

Pre dva dana istraživački portal Birn objavio je tekst, na osnovu uvida u zvanični informacioni sistem, da je u kovid ustanovama širom Srbije u period od 19. marta do 1. juna 2020, ukupno umrla 1.081 osoba (među njima 632 sa pozitivnim testom na koronu) dok je zvanično za taj period prijavljeno 244 mrtvih od korone. Zbog velike razlike u brojevima, nametnulo se pitanje da li Srbija prikriva broj preminulih od korone.

U izjavi za RTS Darija Kisić Tepavčević rekla je da nije svaki pacijent koji je imao kovid 19 umro od posledica infekcije.

– Kada je u pitanju zarazna bolest, mi govorimo o smrtnim ishodima koji se mogu dovesti u vezu sa infekcijom. Tu razlikujemo i direktni uzrok smrti, neposredni uzrok smrti i različite faktore koji su posredovali i reč je o ustaljenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije koju mi pratimo – rekla je Kisić Tepavčević.

Na početku pomenutog uputstva SZO o prijavljivanju smrti usled kovida 19, kaže se „smrt od kovida 19 definisana je kao smrt koja proističe od bolesti sa odgovarajućim kliničkim karakteristikama, u mogućem ili potvrđenom slučaju kovida 19, osim ako ne postoji jasan alternativni uzrok smrti koji ne može biti doveden u vezu sa kovidom 19 (npr. trauma)“.

„Smrt zbog kovida 19 ne bi trebalo pripisati drugoj bolesti (npr kanceru) i treba je sagledati nezavisno od prethodnih oboljenja za koja postoji mogućnost da su doprinela razvoju teškog oblika kovida 19“, navodi dokument SZO.

Reagujući na tekst BIRN-a, član kriznog štaba Srđa Janković kazao je međutim da „osobe koje preminu od svoje osnovne bolesti, nezavisno od toga što su inficirane virusom, ne ubrajaju se u žrtve kovida 19“.

– Drugim rečima, pored pozitivnog nalaza testiranja na kovid 19, potrebno je i da tok bolesti odgovara kovid 19 da bi se smrtni ishod pripisao kovid 19 – naveo je Janković za portal nova.rs.

SZO organizacija pak nigde ne ističe da je potreban pozitivan nalaz na testu na koronu da bi osoba postala deo zvanične statistike umrlih.

Umesto toga se kaže da pacijenti kod kojih postoji sumnja na kovid 19 treba da budu zavedeni kao preminuli od korone ako su umrli sa ozbiljnom kliničkom slikom koja prati koronu (praveći pri tome razliku da li se radi o osobama koje su imale pozitivan test ili onima koji su bili suspektni na koronu).

Istovremeno, SZO navodi da osobe sa hroničnim oboljenjima poput dijabetesa kod kojih je postojala sumnja na koronu, a koje su umrle sa pneumonijom, ADRS i sl., takođe se vode kao preminule od korone. S tim da se u ovom slučaju hronična bolest navodi kao doprinoseći faktor smrti.

Na drugoj strani, osobe kod kojih postoji sumnja na kovid 19, a koje su umrle, na primer u saobraćajnoj nesreći ili od infarkta, prema uputstvu SZO, ne vode se kao preminule od korone.

Međutim, kako je moguće da je kovid u tim slučajevima uticao na smrtni ishod on se navodi kao doprinoseći uzrok smrti.

Prema podacima do kojih je došao BIRN, u kovid ustanovama, dakle mestima gde su primani pacijenti kod kojih je postojala sumnja na koronu, preminula je 1.081 osoba, čiji se rezultati testa, kako piše Birn, vode u jednom od sledećih statusa: pozitivan na koronu (632), negativan (355), nepoznat (83), uzorak nije pronađen (8), neodređen (2), dok je u jednom slučaju kolona bila prazna.

U tabeli u koju je BIRN imao uvid postoje podaci samo o rezultatima testa svakog pacijenta, datum poslednjeg pozitivnog testa, datum smrti i naziv bolnice, odnosno kliničkog centra u kome je pacijent preminuo.

Tabela ne sadrži podatke o uzroku smrti, ali sadrži kolonu koja je naslovljena „odobrilo Ministarstvo zdravlja“, čije značenje nije objašnjeno javnosti.

Uputstvo Svetske zdravstvene organizacije, koga se Srbija pridržava, nastalo je 16. aprila, dok se prvi smrtni slučaj u našoj zemlji desio 19. marta. U izjavi za RTS Darija Kisić Tepavčević kazala je i da je moguća reevaluacija smrtnih ishoda.

– Da se podsetimo kako su mesec dana nakon odjave epidemije u Vuhanu, kada su uradili reklasifikaciju smrtnih slučajeva, rekli da je na kraju bilo 1.600 smrtnih ishoda više. U Velikoj Britaniji je bilo slično. To nije nešto što je neuobičajeno, kazala je Kisić Tepavčević.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.