Kragujevac od primera dobre borbe protiv epidemije do žarišta kovida 19 1Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

S obzirom da se poslednjih dana u centru Šumadije beleži trocifreni rast broja novozaraženih, sasvim je izvesno da je juče broj ukupno obolelih od marta do sada premašio 6.000, što je oko tri odsto od zvaničnog broja stanovnika Kragujevca.

U prvom talasu epidemije kovida 19, koji je u Srbiji, kako tvrde nadležne zdravstvene ustanove, trajao od početka marta do sredine juna, Kragujevac je sa tek 68 zaraženih virusom korona u toim periodu navođen kao primer valjane prakse u borbi protiv zdravstvene pošasti koja je pokorila veći deo planete.

Od sredine juna, međutim, i u Kragujevcu i njegovom šumadijskom okruženju epidemija kovida 19 je sve više eskalirala, da bi poslednjih nedelja i dana centar Šumadije postao jedno od najvećih žarišta zaraze u Srbiji.

Primerice, Kragujevac je prekjuče, sa 271 slučajem zaraze, bio drugi grad u Srbiji, odmah iza Beograda, po broju novoobolelih od kovida 19.

U Kragujevcu je, početkom jula, podsetimo, zbog naglog porasta broja zaraženih, proglašena vanredna situacija, koja je i danas na snazi, zbog čega se  najviše bune gradski ugostitelji koji tvrde da su skraćenjem radnog vremena do 21 sat dovedeni do prosjačkog štapa.

Posebno zabrinjava to što je među novoobolelima, kako navode u kragujevačkim zdravstvenim ustanovama, sve više dece, od kojih je i nekoliko beba.

Poslednjih dana sve je više obolelih i zdravstvenih radnika.

Prema poslednjim podacima, u Kliničkom centru u Kragujevcu je više desetina obolelih lekara i drugih medicinskih radnika.

Šta se to desilo da je Kragujevac od primera dobre prakse, od sredine juna  postao žarište zaraze virusom korona?

Poznati kragujevački i srpski imunolog dr Nebojša Arsenijević tvrdi da je, što se medicinskih i paramedicinskih službi tiče, kragujevački zdravstveni sektor sada organizovaniji  i uhodaniji nego proletos.

– Ovaj virus je sezonski i pogoduju mu vremenski uslovi kakve imamo upravo sada, a koji zahtevaju duži boravak u zatvorenom prostoru i bliže kontakte među ljudima, što je jedan od razloga za eskalaciju zaraze. Drugi je taj što su svi, pa i Kragujevčani umorili od epidemije i na neki način opustili. Kragujevac je, nadalje, grad sa velikom prometom ljudi, odnosno industrijski, univerzitetski i zdravstveni centar kojem gravitira blizu dva miliona ljudi iz centralne, zapadne i jugozapadne Srbije, i u kojem veliki broj stanovništva i onih koji u njega dolaze sa strane, što je populacija koja je usmerena na kontakte, navodi dr Arsenijević u izjavi našem listu.

Ističe, pritom, da u Kragujevcu nije bilo infekcija u domovima za stare i sličnim ustanovama, ali da zabrinjava porast broja obolelih među zdravstvenim radnicima. Suzbijanje epidemije, prema njegovim rečima, zavisi od mera koje se preduzimaju. Ukoliko se i dalje štiti zdravstveni sektor i ukoliko se želi da se „broj obolelih razvuče u vremenu“, kako bi svi imali adekvatnu pomoć i negu, onda bi, smatra naš sagovornik, protivepidemijske mere morale da budu pooštrene.

Uskoro 200 novih kiseoničnih mesta

V. d. direktora KC Kragujevac dr Predrag Sazdanović ističe da je u kovid sistem juče ušla i ovdašnja Klinika za psihijatriju. Kaže i da je u KC počela instalacija 200 novih kiseoničnih mesta, koja će biti završena za dve nedelje. Trenutno su u kragujevačkom Kliničkom centru hospitalizovana 264 pacijenta, od kojih je 54 na intenzivnoj nezi. U privremenoj kovid bolnici na na Gradskom sajmištu Šumadija sajmu, koja predstavlja odeljenje Infektivne klinike, trenutno su smeštena 32 pacijenta sa lakšom kliničkom slikom. Od tog broja 28 pacijenata je iz Beograda, a ostali su iz Kragujevca.

close
Kragujevac od primera dobre borbe protiv epidemije do žarišta kovida 19 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.