Macura: Za zagađenje nema brzog i jeftinog rešenja 1Foto: Aleksandar Roknić

Prema evidenciji podataka sa zvaničnih mernih jedinica u prestonici, Beograd je proteklih nekoliko dana opet dospeo na prvo mesto svetske liste gradova sa najzagađenijim vazduhom.

Uprkos tome što je tokom nedelje duvao jak vetar, a zbog vanrednog stanja značajno smanjen saobraćaj, u petak su sajtovi Air Visual i Air Care, koji koriste zvanične podatke sa mernih mesta širom grada, izmerili koncentraciju štetnih čestica čak 360 jedinica od potencijalnih 100, a kvalitet vazduha je označen kao „opasan“.

Slični su i podaci na sajtu Agencije za zaštiti životne sredine pri istom Ministarstvu, gde je vazduh u glavnom gradu ocenjen kao „jako zagađen“, sa maksimalnim koeficijentom od 5 jedinica. Velika vrednost zagađenja, prema komentarima stručnjaka, s obzirom na pomenute okolnosti iznenađuje. Ipak, primećeno je da su u vazduhu prethodnih dana, za razliku od proteklih meseci, prisutnije krupnije štetne čestice, pa se pretpostavlja da ih je upravo vetar i naneo, iz industrijski zagađenijih delova Srbije.

Poslanica Stranke moderne Srbije (SMS) i članica Odbora za zaštitu životne sredine u republičkoj Skupštini Tatjana Macura kaže za Danas da za nagomilane probleme zagađenja, posebno vazduha, nema brzog i jeftinog rešenja.

– Potrebno je odvojiti ogromnu količinu novca, kog trenutno u budžetu Ministarstva nema, jer se za zaštitu životne sredine izdvaja zaista malo. Kako bi se problemi rešavali jedan po jedan, neophodno je da se što pre otvori poglavlje 27, i time pristupi evropskim fondovima i ozbiljnijim sredstvima. Prvo i goruće pitanje su fabrike i postrojenja koja trenutno nemaju nikakve filtere, navodi Macura. Drugo je, navodi ona, veliki broj domaćinstava koja se greju na čvrsta goriva, koje veliki broj stručnjaka smatra najbrojnijim zagađivačima.

– Građane treba edukovati, ali i subvencijama podstaći na prelazak na druge načine grejanja, dodaje Macura.

Problem kvaliteta vazduha u celoj Srbiji aktuelizovan je tokom protekle godine, a država još uvek nije preduzela nikakve konkretne korake kako bi taj proces i započela. Poslednja aktivnost sa tom temom u Skupštini je održana pre više od mesec dana, a „javno slušanje“ o zagađenju vazduha svelo se na prezentaciju do sada prikupljenih podataka, dodaje Macura, nezadovoljna radom predmetnih skupštinskih tela.

Na gradskom nivou, situacija je čini se još nepovoljnija, jer iako u Skupštini Beograda formalno postoji Savet za zaštitu životne sredine, on se nije sastajao mesecima, a na sajtu Grada ne postoji ni zvanična informacija o postojećim odborima i njihovim članovima.

I Njujork tajms o zagađenju u Beogradu

Koliko je zagađenje vazduha o Beogradu zabrinjavajuće, govori i činjenica da su vest o tome u petak preneli svetski mediji poput Rojtersa i Njujork tajmsa, koji pišu o posledicama zagađenja po zdravlje građana Srbije. „Za to vreme, Ministarstvo je još jednom pozvalo Beograđane da sačekaju da se promene meteorološki uslovi, kako bi zagađenje prošlo. U Beogradu je vazduh opasan po zdravlje više od 130 dana godišnje“, skreću pažnju iz Inicijative Ne davimo Beograd.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Macura: Za zagađenje nema brzog i jeftinog rešenja”

  1. Zašto zaista ne „edukujete“ narod?! Objasnite ljudima da je ovo čestično zagađenje došlo vetrom i strujanjima iz okoline Kaspijskog mora i pustinje Karakum. Ovo poslednje zagađenje nema veze sa Srbijom i ovo o čemu pišete.
    Naravno, ostaje da se rešava problem fosilnih goriva, termoelektrana i malih ložišta.

  2. EEEE drugariiii. Evo vam jednostavno rijesenje otkriveno i primjenjeno prije 60 godina. Stavite filtere na j….e dimnjake i prestanite pricati gluposti.

  3. Ako vec zaradjuju na proizvodnji nek se odvoji deo zarade na zastiti okoline ali ne… Samo dobit

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.