Foto: Stanislav Milojković

Malešević je za novosadski poljoprivredni portal „Agrosmart“ rekao da je bojazan od neizvesne biljne proizvodnje opravdana posebno imajući u vidu faze rasta i razvića pšenice i prolećnu setvu.

Neizvesnost se, dodao je Malešević, posebno odnosi na područje Vojvodine, gde je deficit padavina od oktobra 2018. do marta 2019. bio najizraženiji.

„Pošto su temperature vazduha u tom periodu bile znatno iznad prosečnih vrednosti gubitak rezervi vlage je bio intenzivniji, uglavnom kroz evaporaciju. Stanje su pogoršavali vetrovi, koji pospešuju isparavanje vode sa biljaka i sa zemljišta“, kazao je Malešević.

Dodao je da se približava veoma kritičan period za snabdevanje pšenice vodom – „faza vlatanja“.

Malešević je naglasio i da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prihranjivanja biljka azotom.

„Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara kiše po metru kvadratnom, a pšenica je ostala gladna, bez obzira što je azot primenjen na vreme i u dovoljnim količinama“, objasnio je Malešević.

Preporučio je poljoprivrednicima da je sada pravi momenat da se iskoriste mogućnosti za navodnjavanje ukoliko za to postoje mogućnosti.

„Ako se imaju u vidu informacije Republičkog hidrometeorološkog zavoda i zasejane površine na tim područjima, proizilazi da je jako ugožena pšenica na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, od čega je oko 110.000 hektara u Vojvodini, a manje je ugrožena pšenica na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 100.000 hektara vojvođanskih oranica“, naveo je Malešević.

Povezani tekstovi