Građani imaju kapacitet da rešavaju probleme, videlo se to po akcijama koje su organizovane proteklih meseci, a država je ta koja sve vreme koči promene, objašnjava direktor za kampanje Inicijative „Kreni-promeni“ i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savo Manojlović.
Manojlović smatra da je reforma pravosuđa ključna i da od toga zavisi mnogo toga u društvu.
On kaže da su građani suvlasnici njihovih kampanja, te da u svojim aktivnostima Inicijativa “Kreni-promeni” koristi novu metodologiju koja se koristi u svetu.
– Inicijativa je nastala kao nastavak kampanje u ime kulture, koristili smo metodologiju Maršala Ganca. Uspeli smo za kratko vreme bez budžeta da organizujemo 200 volontera u Srbiji i sakupimo potpise za organičavanje rijaliti programa. Tada smo shvatili kolika je moć u ljudima, radili smo bez budžeta i koristili metodologiju koju smo izučavali. Hteli smo da postanemo inicijativa koju građani neće pitati šta treba da učine za nas, već šta možemo mi za njih da učinimo. To je bila dobra ideja, a najvažnije je šta misle građani. Koristimo novu metodologiju koja se koristi u svetu, najpre onlajn anketiramo i skupljamo podršku. To je prvi korak, a drugi je da sve te ljude uključimo u realan aktivizam, kroz akcije i javno zagovaranje, pa i proteste. Trenutno imamo 270.000 ljudi sa kojima komuniciramo mejlovima, a što je još značajnije, preko pola miliona ljudi je dalo potpise našim kampanjama – objašnjava Manojlović.
Povodom nestanka „Pamučnih pluća“, sagovornik Danasa kaže da je čitav događaj stvorio bes kod građana jer simboliše situaciju u kojoj smeta merač zagađenja, a ne smeta samo zagađenje u jednom gradu.
– Imali smo sve dozvole i tražili produženje i baš taj dan zvala nas je komunalna inspekcija da uklonimo pluća. Bez rešenja pluća nisu mogla biti uklonjena, a na rešenje uvek postoji pravo žalbe. Ipak, sutradan smo videli da su pluća nestala, mislili smo da su ih sklonile komunalne službe. Ipak, komunalna inspektorka je saopštila da oni nemaju veze sa tim, te da veruju da su ukradena. Na kraju smo nabavili snimak gde se vide četiri kamiona gradske službe kako uklanjaju bilbord – objašnjava Savo Manojlović.
On kaže da su zahvaljujući donacijama građana odmah sakupili novac i za sedam dana obezbedili novi bilbord.
Ipak, već mesec dana zbog opstrukcija nemaju dozvole.
– Građani imaju kapacitete da rešavaju probleme, a država je ta koja sve vreme koči. Bilbord je sada veći i stajaće mnogo duže na tom mestu. Povodom svega tužilaštvo i dalje ćuti, iako smo tražili da se krivična prijava razmatra. Nadležne institucije vežbaju svoje talente na bezbednosnim kamerama, iako bi trebalo da štite prava građana. Ako bih nešto menjao, to je pravosuđe jer od toga zavisi sve ostalo u društvu. Pitanje bilborda je bio kreativan način da se ukaže na konkretno rešenje za problem zagađenja. Predlažemo konkretnu meru, da se novac kojim se subvencionišu hibridni automobili preusmeri na mala kućna ložišta. Ako bi se svi automobili zamenili, zagađenje bi palo samo šest odsto, dok bi efekat smanjenja zagađenja sa malim kućnim ložištima bio veći. Umesto da država subvencioniše sa 5.000 evra kupovinu električnih automobila sa tim novcem mogla bi da pomogne da se zameni pet kućnih ložišta, kako bi smanjili zagađenje. Ovaj vazduh dišemo svi, i naša i vaša deca i njihova deca, problem se tiče apsolutno svih. Nažalost, setimo ga se samo u jesen i zimu. Zato ćemo nastaviti sa projektima vezanim za zagađenje. Sve mi to liči na brod koji pušta, a nema se gde, svuda je pučina – objašnjava Manojlović.
On kaže da će Inicijativa “Kreni-promeni” nastaviti sa pritiskom na nadležne.
– Nastavljamo sa pritiskom na ministarku Irenu Vujović, koja mora početi da radi svoj posao. Dostavićemo na kraju kampanje poslanicima pluća, da vide kakav je stvarno vazduh kod nas. Ne možemo da opstanemo kao društvo ako imate jednu vrstu margarina, koja je na vrhu države a meša se u sve – kaže Savo Manojlović.
Povodom kampanje “Stop rudniku litijuma Rio Tinto”, sagovornik Danasa kaže da je pokrenuta kampanja sa velikim brojem organizacija, jedna široka koalicija, da se zaustavi pokušaj eksploatacije litijuma jer sam proces izaziva ekološke i zdravstvene rizike.
– Korišćenje vode iz Drine i vraćanje u nju, nakon obrade minerala, zagadiće biljni i životinjski svet, u riziku su bunari sa kojih se snabdevaju gradovi. Biće zagađeno i tlo. Dolazi kompanija sa kolonizatorskom istorijom. Ta kompanija je u Australiji uništila aboridžinske pećine, iako je obećala vladi te zemlje da će paziti. Ako australijska vlada nije bila u stanju da obezbedi poštovanje zakona, kako će tek naša vlada da se nosi sa tako moćnom kompanijom. Oni su izazvali građanski rat u Papua Novoj Gvineji. Nisam siguran da naše pravosuđe može da kazni takvu kompaniju, s obzirom na to da ne kažnjavaju ni decu povlašćenih za saobraćajne udese. Pobuna protiv te kompanije zavisi od svakog čoveka u Srbiji. Nije Loznica daleko, sada su pronađena nalazišta kod Valjeva, dakle niko od nas nije daleko zagađenju. Ako se sad ne zaustavi, investitorski kolonijalizam će moći da se sprovodi bilo gde u Srbiji – objašnjava Savo Manojlović.
On podseća da u Srbiji postoji dobra praksa suprotstavljanja eksploatatorskim projektima, tu je najbolji primer odbrana reka od mini hirdocentrala.
– Način na koji ljudi treba da razmišljaju jeste protest i reakcija, kao kada su građani pomogli Aleksandru Obradoviću ili Jovani Popović. Pa građani Stare planine i te kako su se pobunili jer znaju šta su važne životne stvari. U Toplom Dolu bake su ustale prve, a posle su ih podržali meštani, da odbrane svoj kraj od investitora. Tu je najvažnija uloga organizatora, na koji način će se strateški organizovati i motivisati sve da shvate da su promene moguće – naveo je Manojlović.
On je rekao da je kampanja za preusmeravanje novca za proslavu Nove godine iz budžeta gradova za lečenje dece, imala dobar odziv, ali da se Beograd nije odazvao. Jedan je od gradova koji je rekao da su prethodno ta sredstva već preusmerena.
Ipak, ovom akcijom Srbija je pokazala da je solidarna zemlja, smatra Manojlović, koji najavljuje da će Inicijativa “Kreni-promeni” lansirati novu kampanju o povratku ljudi iz inostranstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
