Veran Matić Foto: FoNet/ Božidar Petrović

Matić je, u emisiji Dan uživo TV N1, podsetio da su napadi na njega i Komisiju počeli onog trenutka kada su sprečili da se uklone krunski dokazi iz postupka za ubistvo Ćuruvije koji eliminišu alibi optuženih. Komisija, kako je rekao, ne pokušava da prejudicira presudu optuženima, ali je protiv toga da se izostave krunski dokazi – podaci sa baznih stanica mobilne telefonije koji jasno pokazuju ko se gde od optuženih nalazio u trenutku ubistva Ćuruvije.

Na pitanje da li je reč samo o strategiji odbrane optuženih ili se radi o širem frontu, Matić je rekao da nema dileme da je u pitanju širi front. Podsetio je da posle 5. oktobra 2000. godine nije bilo lustracije u bezbednosnom sektoru, i da se praktično već sutradan desilo paljenje dokumentacije na brdu gde je sedište Državne bezbednosti (danas Bezbednosno-informativne agencije), kao i da je tadašnji šef DB-a Rade Marković ostao na funkciji još nekoliko meseci, prenosi N1.

“Čitav vrh Državne bezbednosti – osim Radeta Markovića, koji i nije pripadao na neki način DB-u, već je došao iz javne policije – niko nije prošao nikakvu ozbiljnu sankciju, iako su učestvovali u zločinima, ubistvima. Ojačali su, stekli su opet pozicije u društvu. To je normalan sled ako se ne sankcioniše ono što su radili”, istakao je on.

Upozorio je i da je pravosuđe u Srbiji “dosta oslabljeno u nekoliko ciklusa slabljenja” i da je danas malo sudija koji se mogu smatrati uzornima.

“Mislim da je pravosuđe najveći problem. Možda je Kosovo najaktuelniji, ali za izgradnju demokratskog društva i približavanje Evropi, pravosuđe je veliki problem”, ocenio je Matić.

Podsetio je, gostujući na TV N1, i da istraživački novinari iz redakcija poput Insajdera, BIRN-a ili KRIK-a rasvetle brojne slučajeve, ali da reakcija tužilaštva najčešće izostaje.

“Tužilaštvo za organizovani kriminal bi trebalo da drma zemljom, a gotovo da se ne primećuje njihov rad. Kao što je smanjena količina suđenja za ratne zločine. Sve je to deo kampanje da se pacifikuje odnos prema devedesetima, bilo da je reč o onima koji su se obogatili ili onima koji su činili zločine. Plašim se revizionizma, tih ljudi koji su nosioci revizionističkih ideja”, dodao je on.

Te ljude, kako kaže, ne vidi u državni institucijama, ali ih vidi u državnim medijima, poput Ilustrovane politike. U širem aspektu, međutim, primećuje da deo aktuelne administracije često glorifikuje osobe koje su osuđene zbog ratnih zločina i taj trend vidi kao opasan.

Govoreći konkretno o Ilustrovanoj politici, kaže da nije dovoljno samo tvitnuti i osuditi, već da je jako važno sadržajno osuditi 11 strana objavljenih u tom nedeljniku, a kojima se vodi kampanja za oslobađanje optuženih za ubistvo Ćuruvije.

“Svi osuđuju naslovne strane i niko ne osuđuje suština. Te teze je trebalo jasno kritikovati sa visokog nivoa. Prošle godine, (Đorđe) Martić napisao je sličan tekst u politici, a moja reakcija nije objavljena”, podsetio je on.

Kaže i da je neobjašnjivo da je Goran Кozić mogao da kreira uređivačku politiku Ilustrovane, sa pozicije savetnika glavnog i odgovornog urednika.

“Nešto se dogodilo što je teško objašnjivo. Nije uobičajeno da imamo takvu strukturu medija. To je ono čega se plašim, bojim se da će se pojaviti opet negde”, kazao je Matić na TV N1.

Matić se osvrnuo i na skorije napade na novinare u Srbiji koji su kulminirali paljenjem kuće Milana Jovanovića, novinara gročanskog portala Žig info.

“Jasno se prikazuje matrica, ako ne rešite na vreme slučaj, dobićete odmah posle toga eskalaciju. Od 2015. bilo je puno pretnji prijavljenih redakciji Žig info, ništa se nije događalo. Onda je u oktobru glavni urednik Željko Matorčević prebijen, ni posle toga ništa ozbiljnije nije urađeno, i naravno da će ići geneza dalje. Moglo se desiti i ubistvo”, istakao je on.

Stoga je, kako kaže, potrebno još jedno telo slično Komisiji za istraživanje ubistava novinara, koje bi bilo fokusirano na rešavnaje aktuelnih slučajeva napada na novinare. Drugačije je kada se tim slučajevima bave lokalni policajci i kada dođe iskusni inspektor iz Direktorata policije koji bi se efkikasno i na dnevnom nivou bavio tim slučajevima, poručio je on.

Matić je ukazao i da se juče u Kuli desio jedan oblik nasilja prema ekipi TV N1, kada je nepoznata osoba stala ispred kamere i onemogućila našem snimatelju da radi svoj posao.

“Ne sme se ometati kamerman kao što se videlo u vašem programu (…) On je na radnom mestu, nije došao da nekog provocira već da objektivno informiše građane. Neophodna je samostalna reakcija policije, a ne da se reaguje tek po prijavi (…) Mnogima izgleda banalno, ali iza toga ide razbijenje kamere, pa razbijanje glave, a to je nedopustivo. ”, smatra Matić.

Kazao je i da bi Ministarstvo trebalo da povede računa da se u verbalnom smislu ne pravi polarizacija novinara, podsetivši da se često može čuti kako se N1 etiketira kao američka televizija što, prema njegovoj oceni, daje “zeleno svetlo” da ste meta.