Međunarodni dan biodiverziteta - oporavak i razvoj su u prirodi 1Foto: Pixabay/Syndiliwalton

Postaje sve očiglednije, kako navode u saopštenju, da su priroda i ravnoteža u prirodi osnova održivog opstanka svog živog sveta na planeti, uključujući čoveka.

Okolnosti i posledice pandemije ukazuju da biodiverzitet, koji podrazumeva brojnost vrsta, ekosistema i gena i oličava bogastvo prirode, jeste temelj očuvanja dobrobiti čovečanstva i života kakvog danas poznajemo, a život čoveka usaglašen sa prirodom i njenim bogatstvima jedini mogući put razvoja“, navode iz ministarstva.

Dok se svet oporavlja od globalne pandemije, kreira se novi globalni okvir zaštite biodiverziteta sa ciljem usporavanja njegovog gubitka.

Povodom 22. maja, Međunarodnog dana biodiverziteta, Ujedinjene nacije ove godine poručuju „Priroda nudi rešenja”, pozivajući na zajedničke akcije na svim nivoima sa ciljem izgradnje budućnosti i života u skladu sa prirodom.

„Međunarodna zajednica pozvana je da preispita svoj odnos prema prirodi, jer smo, i pored svih naših tehnoloških dostignuća, u potpunosti zavisni od zdravih ekosistema u obezbeđivanju pijaće vode, hrane, lekova, odeće, goriva, zaklona i energije. Gubitak biodiverziteta direktna je posledica nepromišljenih ljudskih aktivnosti poput degradacije ekosistema, seče šuma i nekontrolisanog razvoja infrastrukture“, ocenjuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Prema Crvenoj listi Svetske unije za zaštitu prirode (IUCN) od procenjenih 116.177 vrsta, više od 31.000 vrsta je pod pretnjom izumiranja. Naglašavajući rešenja zasnovana na prirodi u cilju zaštite biodiverziteta, pozivaju na usvajanja ekosistemskih rešenja za suočavanje sa gubitkom biodiverziteta, klimatskim promenama i degradacijom zemljišta, i integraciju biološke raznovrsnosti u ekonomske sektore.

Iz ministarstva navode da se u Srbiji, koja je jedan od svetskih centara biodiverziteta, zaštita bogate biološke raznovrsnosti ostvaruje se sprovođenjem mera zaštite i unapređenja vrsta, njihovih populacija, prirodnih staništa i ekosistema u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode.

„Zaštita područja je temelj očuvanja biodiverziteta, zbog čega Srbija ulaže napore na povećanju procenta zaštićene teritorije i ostvarivanju planova na zaštiti prirode. Zaštićeno je 677.484 ha, odnosno 7,65 odsto teritorije Srbije. Pripremljen je Program zaštite prirode Srbije za period 2020. do 2022. godine, koji uključuje strateške ciljeve i planove najznačajnijih međunarodnih ugovora i dokumenata u zaštiti prirode, očuvanju biološke raznovrsnosti i promeni klime. Ekološkom mrežom, koja je uspostavljena radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja za zaštitu i očuvanje staništa divljih vrsta flore i faune, zaštićeno je oko 20 odsto teritorije Srbije“, navode iz ministarstva.

Uzroci smanjenja biodiverziteta

Uzroci koji dovode do smanjenja biodiverziteta, kako navode iz ministarstva, uključuju nestajanje, fragmentaciju i degradaciju staništa, ilegalne aktivnosti poput ilegalnog lova, ribolova, ilegalne i neadekvatne seče šuma, neadekvatno očuvanje genetske raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, neplansko uvođenje invazivnih i alohtonih vrsta, što sve dovodi do ugrožavanja opstanka divljih vrsta u prirodi. Divlje vrste koje su posebno značajne sa genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, zaštićene su kao strogo zaštićene ili zaštićene divlje vrste. Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva obuhvaćeno je 2633 divljih vrsta, od kojih je 1783 strogo zaštićenih, i 860 zaštićenih divljih vrsta.

Sa ciljem unapređenja zaštite vrsta i njihovih staništa, urađene su crvene knjige faune Srbije, i to: Crvena knjiga faune Srbije I – vodozemci, Crvena knjiga faune Srbije II- gmizavci, Crvena knjiga faune Srbije III-ptice i Crvena knjiga faune Srbije IV – pravokrilci.

U Srbiji je u aprilu 2019. godine, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Sekretarijata Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, održana Regionalna radionica za pripremu globalnog okvira biodiverziteta nakon 2020. godine, čime se Srbija našla među malobrojnim državama UN koje podržavaju pripremni konsultativni proces za razvoj ovog okvira i međusektorsku radnu grupu otvorenog tipa za podršku pripreme globalnog okvira za biodiverzitet nakon 2020. godine koja je uspostavljena odlukom 14. zasedanja Konferencije članica Konvencije.

„Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine aktivno učestvuju u radu Radne grupe za biodiverzitet Jugoistočne Evrope, pod okriljem Regionalne radne grupe za životnu sredinu Regionalnog saveta za saradnju, koja za cilj ima koordinaciju regionalnih aktivnosti u sprovođenja međunarodnih obaveza i politike EU u ovoj oblasti. U toku je planiranje saradnje u okviru ove radne grupe na dugoročnoj osnovi do 2030. godine“, dodaju iz ministarstva.

Obeležavanje

Međunarodni dan biodiverziteta koji se obeležava 22. maja širom sveta, ustanovile su Ujedinjene nacije kao dan kada se najšira svetska javnost podseća na ugroženost raznovrsnosti živog sveta na Planeti i značaj njenog očuvanja. Konvencijom o biodiverzitetu koja je usvojena 1992. godine na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju („Zemaljski samit u Riju”) a stupila na snagu 29. decembra 1993. godine, ustanovljen je jedini međunarodni instrument koji u celosti obuhvata biološku raznovrsnost i obuhvata očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkih resursa. Depozitar Konvencije i svih protokola je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Srbija je ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti 03.01.2002. godine Zakonom o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Službeni glasnik SRJ”, broj 11/01 – međunarodni ugovori).

close
Međunarodni dan biodiverziteta - oporavak i razvoj su u prirodi 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.