Milivojević: U temelju nezakonja ove vlasti je samo njihov rukopis 1Foto: J. Tomić

To je u ovonedeljnom „Intervjuu na mreži“ naglasila profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević.

„U temelju pljačke i nezakonja ove vlasti je samo njihov rukopis. Nikakvi procenti, BDP-ovi i lažne statistike ne pokazuju stanje u društvu kao nepoštovanje zakona i nepostojanje pravne države. Dok se to ne promeni Srbija se neće vratiti na listu slobodnih država“, smatra naša sagovornica.

Prema njenim rečima, zakoni su najveća odbrana građana posebno od samovolje vlasti. Zato je, kako je navela, demokratska vlast ograničena zakonima a nedemokratska ih ne donosi ili ne poštuje.

„Kad već mora, zbog EU ili nekog drugog političkog plusa, ona ih donose pa na njih zaboravi ili ih koristi kao batinu protiv sopstvenih građana“, istakla je ona odovarajući na pitanja građana na Fejsbuku.

Činjenicu da je na Fakultetu političkih nauka većina profesora, uključujući i celu upravu, podržala proteste „1 od 5 miliona“ shvata kao profesionalnu odbranu demokratskih vrednosti.

Mislim da Fakultet na kome se obrazuju studenti za političke nauke na ovaj način jasno govori o stanju u našem društvu i da je taj glas, jasno kritički, važniji od prebrojavanja na liniji opozicija vlast”, kazala je ona.

Kao članica stručnog tima protesta “1 od 5 miliona” smatra da je arogantni odnos vlasti prema protestima, kritici, zahtevima javnosti doveo do sumnje mogućnost demokratskog rešenja ove društvene blokade.

Smatram da su razgovor i demokratski instrumenti jedini način. I istorijski i teorijski smo već videli da nasilni prevrati i jednokratni činovi ne menjaju ni strukturu ni sistem kojim smo svi nezadovoljni. Petog oktobra smo pomislili da jednim radikalnim potezom mogu da se reše nagomilani problemi pa smo zato danas tako malo odmakli. Izgradnja društva zahteva svakodnevni angažman i otpor svakoj uzurpaciji”, odgovorila je Milivojević.

Istakla je da društvo u Srbiji ima potencijala dodavši da su najbolja investicija za budućnost obrazovanje mladih ljudi.

Mnoge, a i ja sam jedna od njih, je iznenadilo koliko društvo može da nazaduje uz jednu nekompetentnu i agresivnu vlast za relativno kratko vreme. Zbog toga smo bili i zatečeni, mnogi apatični, ali mislim da se građanski osećaj za normalnost konsoliduje i da se ljudi organizuju i brane delove grada, profesije, politike, svih oblasti gde se to razorno delovanje ove vlasti oseća”, kazala je ona.

Kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti objašnjava da su te institucije navikle da budu uz vlast.

Uvek im treba duže vremena nego građanima da shvate u čijem interesu vlast radi. Jedan od pokazatelja demokratske nerazvijenosti je što važne institucije više vole da se u privilegovanoj udobnosti hvale svojim nacionalnim značajem nego da rade u interesu građana. To važi i za SPC i SANU”.

Među pristiglim pitanjima za našu ovonedeljnu sagovornicu bilo je i jedno u vezi sa srpskom publikom. Milivojević je u odgovoru istakla da je publika danas velika nepoznanica, ali i da se ideja o njoj menja sa dolaskom mlađih generacija.

Možda publika ostaje verna serijama, a znamo da milioni gledaju Igre prestola ili rijaliti programe, što u tradicionalnijim, a posebno manje demokratskim sredinama, autokratskim liderima stvara apetit da tako oblikuju i političku publiku. To je glavni razlog što se i naš predsednik najbolje oseća u tabloidnim novinama i takvim studijima”, objasnila je profesorka FPN-a.

Kako je navela, političari zavise od podrške javnosti te ulažu veliki napor da javno mišljenje oblikuju u skladu sa svojim interesima.

Posao je medija da vlast pozivaju da položi račune za svoje delovanje i građana da to zahtevaju i očekuju. Nažalost, kontrola medija ne znači samo cenzuru i zabranu tema ona znači i proizvodnju analitičara koji serviraju fiktivnu sliku o uspesima vlasti. Razorne posledice neslobode medija uključuju i nepostojanje kritičkog javnog mnjenja”, rekla je ona.

To je za nedemokratske vlasti poželjni svet, naglasila je Milivojević ocenivši “da nas naša vlast nažalost tako agesivno uverava da je takva slika tačna da je i sama počela da u nju veruje”.

Ona je napomenula da nije zabrinuta za budućnost tabloida jer ih, kako je dodala, sprega komercijalnih i političkih interesa uvek održava na strani dobitnika.

Novinari bi prvi morali tome da se suprotstave ali taj teret borbe protiv tabloida ne može biti samo na njima. Teško je braniti profesionalne standarde i odupreti se pritisku unutar kuće koja je već pristala da ih izneveri. Zašto mladi ljudi na to pristaju pitanje je za sve nas”, objasnila je Milivojević.

Prema njenim rečima, moguće je da je jedan od razloga takvog stanja to što se uporno radi na ukidanju svake smislene alternative.

Slobodni mediji su ovde izuzetak, takoreći fikcija a tabloidi im se serviraju kao jedini radni prostor”, zaključila je ona

Najgore što u krizi može da se dogodi je da se izgubi nada

Na pitanje “Ima li nade da se stanje u Srbiji promeni?” Snježana Milivojević odgovara potvrdno. “Nada je zarazna. Najgore što u krizi može da se dogodi je da se izgubi nada. Nema razloga da novi, mladi, pametni, ljudi ne nose novu energiju i pamet koja nam treba svima”.

Pitajte Snježanu MilivojevićOvonedeljni Danasov #IntervjuNaMrezi održava se u petak 5. jula od 12 časova.Na direktna…

Gepostet von Danas am Mittwoch, 3. Juli 2019