Foto: www.mc.rs

Međutim, sada je pitanje da li će pobediti politika ili pravda, kazala je Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, osvrćući se na prekršajni postupak koji se protiv nje i još osam aktivista Inicijative vodi zbog incidenta koji se početkom godine dogodio na tribini Srpske napredne stranke na kojoj je govorio bivši major JNA Veselin Šljivančanin, osuđen na deset godina zatvora zbog ratnih zločina.

– Osećamo se kao u Kafkinom „Procesu“. Ovo više nije pitanje dve Srbije, već pitanje preživljavanja. Nema demokratije ako mi nemamo pravo da se suprotstavimo glorifikovanju ratnih zločina – kazala je Mitić na konferenciji za medije.

Ona je podsetila da je troje aktivista Incijative u aprilu podnelo Trećem osnovnom sudu u Beogradu tužbu za naknadu štete protiv Srpske napredne stranke, kao organizatora skupa na kojem su fizički napadnuti. Prema njenim rečima, mesecima niko po toj tužbi nije postupao, da bi konačno prvo ročište bilo zakazano za 24. januar naredne godine.

– Neposredno pošto smo saznali za datum prvog ročišta, obavešteni smo da je protiv nas pokrenut prekršajni postupak – navela je Mitić.

Govoreći o njihovoj odluci da prekinu tribinu SNS-a na kojoj je govorio Šljivančanin, Mitić je naglasila da je njima to bio potpuno prirodan postupak.

– Mediji, u prvom redu televizije Hepi i Pink, kao i list Informer, svakodnevno lažu o tome ko su ratni zločinci, što je pogubno za stvaranje identiteta građana. Svi su nam govorili da smo ludi što smo otišli na tu tribinu, ali nama je to bila najprirodnija reakcija – navela je Mitić.

Dramaturškinja Biljana Srbljanović je istakla da dok god postoje ljudi kao što su aktivisti Inicijative, ovo društvo još uvek ima neke šanse.

– Aktivistima incijative preti i zatvorska kazna u visini do 60 dana. Svi znamo da do toga neće ići, ali bi i simbolička kazna bila poruka: „Deco nemojte ovim da se bavite. Mašinerija melje“ – navela je Srbljanović.

Ona je istakla da se ljudi koji glorifikuju ratne zločince apsolutno zalažu za slobodu govora, do momenta kada neki ljudi žele da iskoriste svoju slobodu da se tome suprotstave.

Kako je navela, veličanje ratnih zločinaca nije od juče i dešavalo se i pre vladavine Srpske napredne stranke.

– Nas su današnji opozicionari iz pokreta Dveri svojevremeno najurivali iz sala u kojima smo govorili o istoj temi kao i danas. Glorifikovanje zločinaca se dešavalo i za vreme vladavine Demokratske stranke. Podsetiću vas da je Vuk Jeremić, tadašnji ministar spoljnih poslova dočekivao Biljanu Plavšić. A isti taj Vuk Jeremić je pre par dana na tribini promovisao ekstremnog desničara Borisa Malagurskog. Ovde nema konsenzusa među političarima, osim da mi nismo krivi ni za šta – kazala je Srbljanović.

Podsetimo, incident u Beški dogodio se 17. januara na tribini koju je organizovala Srpska napredna stranka. Jedan od govorinika je trebalo da bude i bivši major JNA Veselin Šljivančanin koji je zbog ratnih zločina u Hrvatskoj osuđen na deset godina zatvora u Haškom tribunalu. Kada je Šljivančanin trebalo da govori nekoliko aktivista incijative je stalo ispred njega i razvilo transparent „Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“. Nakon toga su ih napali posetioci tribine i nasilno izbacili napolje. Tom prilikom je dvoje aktivista povređeno, a oštećen je i njihov automobil. Vrlo brzo je reagovala Srpska napredna stranka koja je u saopštenju nazvala aktiviste Incijative fašistima i huliganima.

Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi je odbacilo krivičnu prijavu koji su aktivisti Incijative podneli zbog nasilničkog ponašanja pod obrazloženjem da su im povrede nanesene rukom. Nakon toga, Incijativa je u aprilu podela tužbu za naknadu materijalne i nematerijalne štete, a prvo ročište je zakazano za početak naredne godine. Paralelno, policijska stanica Inđija je tužilaštvu podnela kriviču prijavu protiv aktivista Incijative, ali je tužilaštvo u Staroj Pazovi istu odbacilo navodeći da u njihovim postupcima nema elemenata krivičnog dela. Ipak, tužilaštvo je istaklo se stiču svi elementi kršenja Zakona o javnom redu i miru, na osnovu čega je pokrenut prekršajni postupak.