Mladi za ljudska prava Srbije i Hrvatske: Patnju žrtava ne koristiti za ratnohuškačke poruke 1Foto: BETA/DRAGAN GOJIC

Iz ove dve inicijative navode da dvadeset i četiri godine nakon što su početkom avgusta za vreme i nakon operacije Oluja pripadnici jedinica Hrvatske vojske učestovali u ubistivima i zlostavljanima civila, uništavanju i krađi privatne imovine te sprečavanju povratka izbeglih u svoje domove niti jedan političar Hrvatske nije uputio iskreno izvinjenje žrtvama.

Uprkos tome, ističu, predsednica Grabar Kitarović i premijer Hrvatske Plenković odbijaju učestovati na komemoracijama organizovanim u spomen na zločine počinjene tokom i nakon ove akcije čime sprovode politiku odbijanja suočavanja s prošlošću.

Hrvatski sudovi do sada su doneli samo jednu pravosnažnu presudu za ratne zločine počinjene u kontekstu Oluje, a procenjuje se da je u akciji ubijeno više od 600, a Hrvatsku napustilo kao posledicu ove operacije više od 150 000 osoba, navod se u saopštenju.

S druge strane, nijedna žrtva „Oluje” u Srbiji danas nema status civilne žrtve rata iako zvaničnici Srbije u poslednjih pet godina na zvaničnim komemoracijama govore o neophodnosti sećanja na žrtve Oluje.

Izjava predsednika Srbije Vučića u kojoj juče podseća da je “njegov posao da ovaj datum ne zaboravimo i da poštujemo tuđe žrtve” nije saglasna sa politikama koje sprovode, kao ni porukama koje šalju predstavnci države Srbije koja i dalje podržava osuđene ratne zločince.

Takođe, Fond za humanitarno pravo javnost Srbije godinama podseća na odgovornost Srbije da se izvini i adekvatno obešteti veliki broj građana, tada izbeglih iz Hrvatske, koje su tokom 1995. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) privodili i potom izručivali vojnim vlastima tadašnje Republike Srpske Krajine (RSK) ili paravojnoj jedinici „Srpska dobrovoljačka garda” predvođenoj Željkom Ražnatovićem Arkanom, nakon čega su oni po pravilu bili upućivani u prve borbene redove.

Ovakva prisilna mobilisanja, koja su predstavljala najgrublju povredu Konvencije UN o statusu izbeglica, u velikom broju slučajeva rezultirala su gubitkom života ili teškim telesnim povredama i psihičkim posledicama po mobilisane muškarce, smatraju iz ove inicijative.

„Iako za vreme zločina u operaciji Oluje nismo bili rođeni ili smo bili u ranom detinjstvu odlučni smo da na njih nikada ne zaboravimo. Sramimo se ne samo zbog toga što su ovi zločini počinjeni već i zato što ih političari iz Hrvatske i Srbije koriste za međusobna prepucavanja i zlonamerne manipulacije i zato jer institucije naših država nisu na ove zločine odgovorile u skladu s principima pravde, odnosno nisu učinile dovoljno da se zadovolji pravda i reparacije za žrtve. Budućim generacijama ne želimo ostaviti društvo opterećeno prošlošću i podelama kakvo smo sami nasledili već želimo delovati odgovorno u cilju ostvarenja saradnje i pomirenja Srbije i Hrvatske“, ističu iz Inicijativa mladih za ljudska prava Srbije i Hrvatske.

Oni su pozvali premijera i predsednicu Hrvatske da upute iskrenu izvinjenje žrtvama zločina koje su počinile snage RH za vreme i nakon operacije Oluja. U tome im može pomoći priručnik za političare ‘Kako se ispričati za zločine’ koji je izradila Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj.

Takođe, smatraju da državno tužilaštvo i sudovi Hrvatske treba da ulože veće napore u procesuiranju ratnih zločina počinjenih u i nakon operacije Oluja.

Pozivaju i da se u školskim obrazovnim programima nastave istorije posveti više pažnje događajima koji predstavljaju kršenja ljudskih prava, a povezana su sa operacijom Oluja, kao i da se ubrza i olakša proces povratka izbeglih u svoje domove što uključuje puno ostvarenje imovinskih prava, stambeno zbrinjavanje, obnovu uništene imovine i rešavanje statusnih pitanja povratnika.

Iz ovih inicijativa pozivaju Srbiju da u potpunosti reguliše status civilnih žrtava rata po modelu koji je predložio Fond za humanitarno pravo kako bi pored drugih žrtava u ratnim sukobima u bivšoj Jugoslaviji i one koje su stradale u Oluji bile na pravi način obeštećene.

Takođe, smatraju da predsednik Republike treba da uputi izvinjenje, a Vlada Srbije omogući shodno procedurama obeštećenje građanima koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, a prislino su mobilisani od strane policije i paravojnih formacija.

Ističu da predstavnici Srbije na zvaničnim komemoracijama žrtvama Oluje treba da prestanu da, koristeći se ranama ubijenih i izbeglih iz Oluje, promovišu nacionalsitičku politiku.

„Obe države upućujemo na zajedničko obeležavanje stradanja za vreme Oluje, poštovanje presuda, kao i utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim sudom pravde kao i saradnju u rešavanju pitanja nestalih“, navodi se u saopštenju.

Priznanje i procesuiranje zločina u Oluji od strane Hrvatske, kao i puno zakonsko poštovanje ubijenih i izbeglih od Srbije u interesu je oba društva koja imaju perspektivu jedino u miru, zaključuju oni.