Ni posle 11 godina od uvođenja inkluzivnog obrazovanja nema naznaka da su se poboljšale prakse uključivanja osoba sa invaliditetom u redovni školski sistem.
Osim neadekvatne podrške deci sa invaliditetom, njihovim roditeljima i nastavnom kadru, ali i otpora prosvetnih radnika prema uključivanju te dece u redovne škole, uspostavljanje specijalnih odeljenja za osobe sa smetnjama u razvoju, koja su vraćena izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2017, predstavljaju oblik segregacije i nisu u skladu sa međunarodnim standardima.
Najizraženija diskriminacija je kod dece sa smetnjama u razvoju, posebno one koja su smeštena u rezidencijalnim ustanovama, jer veliki broj njih nije ni uključen u obrazovni sistem i tu se stanje sporo menja.
Tako je prema podacima Centra za prava deteta 2006. utvrđeno da je 60 odsto dece sa smetnjama u razvoju koja su živela u porodicama bilo van obrazovnog sistema, dok su ostala gotovo isključivo pohađala specijalne škole.
Prema istraživanju Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI) tokom 2015, od 266 dece koja su u to vreme živela u institucijama, samo njih 116, odnosno 40 odsto pohađalo je školu.
Kako navode iz Inicijative, postojala je praksa tzv. komisije da proglašavaju određenu decu „needukabilnom“ i na taj način ih unapred i trajno isključe iz obrazovanja.
Ustanove su kao razlog navodile i nemogućnost da se obezbedi prevoz za decu od ustanove do škole, nedostatak finansija za lične pratioce, zahtevi škola da ustanova obezbedi medicinsko osoblje koje bi brinulo o davanju terapije ili presvlačilo decu koja koriste pelene.
To je u velikoj mri opravdano, jer učitelji/ice i nastavnici/ice ne mogu da se bave tih delom obaveza koje slede uz decu sa smetnjama u razvoju.
Istraživanja su pokazala i da su upravo roditelji/staratelji najmanje zainteresovani za upis deteta u školu, što ukazuje i na slabu informisanost roditelja i staratelja o mogućnostima obrazovanja njihove dece.
Tako ustanove, uz inertnost staratelja, same određuju ko jeste a ko nije za školu kršeći tako konvencije o pravima deteta i osoba sa invaliditetom.
Bez obrazovanja, ova deca kasnije nemaju nikakve kvalifikacije za rad i samostalan život, te ostaju u ustanovama i do kraja života.
Nedostatak personalnih asistenata i fizičke prepreke glavni su problemi deci i mladima sa motornim invaliditetom, i neretko se dešava da ne mogu da upišu željenu školu zato što nemaju pristup zgradi ili školskim prostorijama.
Redovno školovanje za decu sa senzornim invaliditetom predstavlja veliki teret za roditelje, dok u specijalizovanim školama preovlađuje medicinski pristup i nastavu organizuju defektolozi.
Broj knjiga na Brajevom pismu je mnogo manji od onog što predviđa zakon, dok se audio snimcima, kako tvrde iz zajednice slepih, ne mogu adekvatno opismeniti.
Specijalizovane škole za gluve bi bile bolje rešenje kad bi se uvelo bilingvalno obrazovanje i učio znakovni jezik, za šta se ova zajednica zalaže.
Nasuprot tome, gluvi se u tim školama uče da govore, iako mnoga deca i nemaju glasne žice, znakovni jezik savladaju na odmorima od starije dece, dok je učenje ostalih predmeta zanemareno.
Skučena ponuda zanimanja za slabovide i nagluve
Obim zanimanja koja se nude slepima i gluvima u srednjoj školi je veoma skučen. Oni se mogu edukovati za pakera, što je dvogodišnji stepen, ili pohađati četvorogodišnje smerove za pravnog tehničara i tehničara PTT saobraćaja, kako je u školi za učenike oštećenog vida „Veljko Radmanović“. Za gluve su predviđeni mahom trogodišnji ili čak dvogodišnji smerovi za pekara, frizera i knjigovesca, koje nudi škola u Jagodini, dok se u Nišu mogu obrazovati još i za bravara, šivača i kozmetičara. Danas se mnoga deca sa senzornim invaliditetom odlučuju za redovno školovanje ako imaju podršku porodice, ali veoma mali broj njih završi studije. Iako se po zakonu gluvim studentima moraju obezbediti tumači u visokom obrazovanju, ovaj vid podrške država nije obezbedila.
Tekstovi su deo projekta „I MI HOĆEMO DA BUDEMO ĐACI“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u sadržajima ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
