Proslavljanje Dana grada Šapca počelo je danas tačno u podne u Biblioteci šabačkoj. U ovdašnjoj biblioteci otvorena je izložba „Moj grad, moja priča“.
Sinoć je na programu bilo i predavanje u Narodnom muzeju od 19 časova „Predaja gradova 1867“, a Šabačko pozorište svojoj publici 22. aprila poklonilo je predstavu „Pretposlednja panda ili statika“ od 20 časova.
Grad Šabac proslavlja svoj praznik, 22. april, na dan kada je 1867. godine poslednji turski vojnik napustio Šabac, a ključevi grada tada su predati pešadijskom kapetanu srpske vojske Lazaru Cukiću. Oslobađanje Šapca je, na simboličan način, označilo i oslobađanje cele Srbije – pošto je garnizon koji se ovde nalazio, zajedno sa Kladovom, Beogradom i Smederevom – bio u poslednjoj grupi utvrđenja koja su prešla pod srpsku vlast.
Šabac svoj dan obeležava nizom manifestacija, a završna je bila Svečana akademija u Gradskoj kući na kojoj su uručena najviša gradska priznanja. Ovogodišnji dobitnici Aprilske nagrade u kategoriji „Ukupan razvoj i promocija grada Šapca“ su FK Mačva i prim. dr Stevan Stanković, neuropsihijatar. U kategoriji „Razvoj demokratskih vrednosti i poštovanje ljudskih prava i sloboda“ nagradu je dobio novinar portala „Žig info“ Milan Jovanović, a u kategoriji „Razvoj sela, poljoprivrede i mesnih zajednica kao središta odlučivanja ljudi o poboljšanju uslova života i rada“, priznanje je dodeljeno Mesnoj zajednici „Zminjak – Skrađani“.
Kada je reč o pomenutoj izložbi, knjige i dokumenta posvećena Šapcu kroz burnu istoriju govore o kulturnom identitetu i kontinuitetu. Na izložbi su prikazane knjige i razglednice o gradu koje se čuvaju u fondu Biblioteke, kao i putopisi o Šapcu. Posebno mesto zauzima period od dvadesetih godina 19. veka, kada na čelo Šapca dolazi Jevrem Obrenović, brat Miloša Obrenovića. Šabac je, kako ovde vole da kažu, „grad prvina u Srbiji“, ovde su osnovane i građene prve bolnice i apoteke, na šabačkim zdanjima i u njima prvi put su se pojavili stakleni prozori, dušeci i klaviri, a na ulicama prodefilovali fijakeri…
Razvoj Šapca je tekao ubrzano sve do Velikog rata, odnosno do 1914. godine. Ovde je primenjen i prvi moderni urbanistički plan, gde su planirane i izgrađene prave i široke ulice Kao pogranično mesto sve do 1914. godine raste i razvija se, nazvan Malim Parizom zbog društvenog života, a po broju stanovnika na trećem je mestu posle Beograda i Niša.
U Prvom svetskom ratu grad gubi polovinu stanovništva, ali se oporavlja, i postaje jedan od centara kulture Srbije. Za stradalništvo u ovom ratu dobio je visoko francusko priznanje – orden Ratni krst sa palminom grančicom. To je bilo prvo ovakvo priznanje koje je Francuska Republika dodelila gradu izvan svoje države. Šabac je posle rata dobio još dva visoka priznanja, Ratni krst Čehoslovačke dodeljivan za pokazanu hrabrost na bojnom polju i Karađorđevu zvezdu sa mačevima IV reda, najznačajnije odlikovanje tadašnje Kraljevine za podnesene žrtve tokom Prvog svetskog rata. Zbog svega toga je poneo i ime „Srpski Verden“.
Posle Velikog rata u Šapcu je obnovljena i biblioteka, koja je potpuno izgorela, a ovde je izlazilo tridesetak listova i časopisa između dva rata. Nezaobilazno delo je i Letopis Šapca sveštenika Grigorija Babovića, gde je zabeleženo i ono što je dugo skrivano, nepočinstva komunističke vlasti. Izložba otvara brojne mogućnosti za nova izučavanja i nova dela posvećena gradu Šapcu. I u Drugom svetskom ratu Šabac je stradao, jer su za vreme rata Nemci streljali oko tri hiljade stanovnika Šapca i okoline.
Najevropskije mesto
Od pedesetih godina Šabac se brzo razvija kao centar hemijske industrije i poljoprivrede. Danas je to jedini grad u Srbiji gde na vlasti nisu naprednjaci i njihova koalicija, a po brojnim parametrima to je najevropskije mesto, gde su u pojedinim oblastima primenjeni standardi Zapadne Evrope. Ujedno Evropska unija je i najveći investitor sa više od 30 miliona evra uloženih u razne projekte. Poznat je i po tome što se za kulturu izdvaja sedam odsto iz gradskog budžeta. Obeležje lokalne politike je decentralizacija i istinska lokalna samouprava gde građani odlučuju o najvažnijim pitanjima. Svojevrstan simbol grada je gradski trg, koji je umesto nekadašnjeg parkirališta potpuno otvoren za građane, pogotovo za decu i njihovu igru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
