Naći balans između zadovoljenja javnosti i zakonskih rešenja 1Foto: Stefana Savić

… ali bi to podrazumevalo uvođenje dodatnih mehanizama za preispitivanje takve odluke, smatraju sagovornici Danasa, nakon što su i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, a pre nje i premijerka Ana Brnabić, rekle da radna grupa Ministarstva pravde razmatra inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“ za izmene Krivičnog zakonika upravo za uvođenje doživotne kazne zatvora bez prava otpusta.

Potpredsednica Mihajlović očekuje da Radna grupa u najskorije vreme, uz konsultacije sa stručnom javnošću, izađe sa konkretnim i usaglašenim stavom povodom tog pitanja. Vlada i Skupština će, verujem, čvrsto podržati svaki predlog oko kojeg se struka usaglasi, kazala je Mihajlović.

Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca, za Danas kaže da nije dovoljno upoznat sa ovom inicijativom, ali dodaje da to ne bi bilo suprotno Evropskoj konvenciji.

– Međutim, mi bi u tom slučaju morali da uvedemo dodatne mehanizme preispitivanja takve odluke. To znam da je praksa Evropskog suda za ljudska prava – navodi on. Kako objašnjava, to znači da bi ako neko bude osuđen na tu kaznu, trebalo bi da ima pravo da kroz neko vreme traži njeno skraćenje.

Vladimir Međak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, za naš list navodi da doživotna kazna zatvora nije nešto što je nespojivo sa našim pravnim sistemom dok smrtna kazna jeste.

– Koliko znam najduža kazna zatvora je 40 godina. Između te kazne i doživotne kazne nije neka velika razlika i u principu ne vidim da bi njeno uvođenje bio veliki problem. Da li bi se time sve rešilo ili bi to bilo zadovoljavanje javnosti nisam kompetentan da govorim – kaže Međak.

Podsetimo, u septembru 2017. na inicijativu Igora Jurića, predsednika Fondacije Tijana Jurić, prikupljeno je 158.460 potpisa građana za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece koji su predati Skupštini Srbije. Iz Ministarstva pravde dosad su stizale informacije da se na izmenama zakona već neko vreme aktivno radi, odnosno da se i pre podnošenja inicijative razmatra pitanje uvođenja kazne doživotnog zatvora koja bi zamenila postojeću najvišu zaprećenu kaznu zatvora od 30 do 40 godina, budući da nema razloga da obe kazne postoje istovremeno, ali da konačan sud nije moguće dati jer je stručna javnost po ovom pitanju podeljena.

Preporuke Saveta Evrope

Kako su mediji pisali, razmatra se mogućnost da se inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“ proširi i na sva druga krivična dela za koje je prema važećem zakonskom rešenju propisan zatvor od 30 do 40 godina. Stručna javnost ukazuje i na preporuke Saveta Evrope da se dugogodišnje kazne zatvora skraćuju, posebno doživotna kazna, kao i da se mora uzeti u obzir težina kazne doživotnog zatvora i njen izuzetan karakter, te da je potrebno predvideti određena ograničenja.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.