Foto: FoNet/Zoran Mrdja

Nije reagovao na očigledni govor mržnje, niti je lidera radikala upozorio na kršenje dostojanstva parlamenta, što predstavlja njegovo uobičajeno upozorenje poslanicima da su prešli meru lepog ponašanja. Šešelju nije izrečena ni mera upozorenja, a još manje opomena, već je nagrađen aplauzom koji je postao uobičajeni način parlamentarne podrške poslanicima. Marinković za Danas takvo svoje ponašanje pravda činjenicom da poslanici imaju imunitet za ono što govore. Potpredsednik Skupštine Srbije ostao je nedorečen i u svim drugim odgovorima na pitanja Danasa.

Kako komentarišete pretnje i uvrede Vojislava Šešelja koje je izrekao na profesionalnom, ali i na ličnom planu na račun Snežane Čongradin, novinarke Danasa. Da li vam je zasmetala bujica tih kvalifikacija?

– Uvek sam se zalagao za dijalog i pristojno međusobno ophođenje među narodnim poslanicima. Ne podržavam naravno bilo kakve uvrede, pogotovo na ličnom planu. Mi smo ovde da sučeljavamo ideološke i stranačke programe pred građanima koji su nas birali. Ja sam to pokazao na ličnom primeru, nikada za sedam godina koliko sam poslanik nikoga nisam uvredio i sa svima sarađujem na bazi poštovanja i korektnosti bez obzira na političke i sve druge razlike.

Zbog čega niste prekinuli Šešeljevu tiradu i niste mu izrekli opomenu. Zar to nije bilo govor mržnje i urušavanje dostojanstva parlamenta o kome svi predsedavajući parlamenta rado govore kada je u pitanju opozicija. Da li će takvo ponašanje biti sankcionisano?

– Član 287 Poslovnika o radu Skupštine Srbije dozvoljava narodnim poslanicima da postave pitanje koje žele, a narodni poslanici u skladu sa zakonom imaju imunitet u odnosu na ono što izgovore u Narodnoj skupštini. Građani će dati svoj sud o bilo čijem ponašanju u parlamentu, pa i o Vojislavu Šešelju i njegovoj stranci.

Zbog čega se pred Šešeljem povlače svi? Čega se toliko boje? Eto i vaš predsednik SDPS, Rasim LJajić, koga je on mesecima napadao da je narko-diler, a vaši poslanici mlako branili, ne dolazi više u parlament. Umesto LJajića, zakone iz njegovog resora brani ministar rada. Gde je tu logika?

– Mislim da nije reč o bilo kakvom strahu. LJajić se sigurno ne plaši nikoga. Dilema oko optužbi na račun Rasima LJajića je rešena onog trenutka kada je ministar policije gospodin Stefanović u parlamentu rekao da su takve optužbe neosnovane.

Dok je lider radikala tvrdio da se u Srebrenici nije desio genocid i da svako ko spomene suprotno mora biti sankcionisan, vi i svi ostali poslanici u sali ste ćutali. Da li podržavate Šešeljev stav za izmenu Krivičnog zakonika?

– Narodna skupština Republike Srbije donela je Deklaraciju o Srebrenici, u tom smislu potpuno sledim državnu politiku. Desio se strašan zločin, a ja sam tokom delovanja u parlamentu puno energije uložio u proces regionalne saradnje i pomirenja, ali i za to da se sve žrtve, sa svih strana, jednako tretiraju, ali da više svi zajedno gledamo u budućnost.

Postavlja se ipak pitanje zbog čega je onda opozicija, koja takođe ima imunitet na izgovorenu reč, kažnjavana gotovo svakodnevno dok se nije odlučila na bojkot, čak i za mnogo manje ispade. Opomena već šest meseci nema.

– Nije bilo razloga za opomene s obzirom da u prethodnom periodu nije bilo psovki, međusobnih drastičnih uvreda. Svedoci smo da je tokom prošle godine bilo i fizičkih napada, unošenja nedozvoljenih sredstava u salu skupštine, što je u svakom slučaju moralo da bude sankcionisano.

Povezani tekstovi