Neustavno dvostruko kažnjavanje

Naime, Ustavni sud je po inicijativi Beogradskog centra za ljudska prava odlučio da je uredba koja je omogućila dvostruko kažnjavanje neustavna.

Prema rečima Vladice Ilića, pravnika Beogradskog centra za ljudska prava koji je podneo inicijativu, ovakva odluka suda će imati uticaj na svakoga ko je dva puta kažnjen za isto kršenje mera Vlade.

„Ukoliko je neko dva puta pravosnažno kažnjen, ona presuda koja je druga postala pravosnažna, bila krivična ili prekršajna, sada će morati da bude ukinuta. U onim slučajevima u kojima je neko samo jednom kažnjen, a u toku je drugi postupak, on će biti obustavljen“, kaže Ilić.

Podsetimo, BCLjP podneo je krajem marta Ustavnom sudu Srbije incijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Uredbe o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije.

Pomenutom Uredbom propisano je da će lice koje prekrši zabranu o ograničenju i zabrani kretanja biti kažnjeno novčano, kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Međutim, za Beogradski centar sporan je bio član ove uredbe koji propisuje da se za ovaj prekršaj može pokrenuti postupak i u slučaju da je protiv učinioca pokrenut ili je u toku krivični postupak za isto delo.

Oni su u inicijativi istakli da Ustav Srbije (član 34) i Evropska konvencija o ljudskim pravima garantuju načelo ne bis in idem, odnosno da niko ne može dva puta biti kažnjen za isto delo.

Nekoliko dana kasnije Beogradski centar za ljudska prava podneo je inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije.

Vlada Srbije, istakli su u inicijativi, ovom uredbom nije propisala konkretne mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, već je ovlastila Ministarstvo unutrašnjih poslova da, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, to sâm učini svojom odlukom.

Prema mišljenju Centra, ovlašćenje Vlade Srbije da propisuje mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava ne može nijednim aktom Vlade, kao ni aktom predsednika Republike, biti delegirano na ministarstva, te je suprotno Ustavu.

Ovu inicijativu, međutim, Ustavni sud je odbacio.

Čak 66 inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti

Prema pisanju portala nova.rs, ukupno je Ustavnom sudu podneto 66 inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti koji su se odnosili na pojedine uredbe koje je Vlada Srbije donosila tokom vanrednog stanja. Svakako najviše pažnje privukla je odluka Ustavnog suda da odbaci inicijative koje su tvrdile da je Odluka o proglašenju vanrednog stanja donesena na neustavan način. Glavni argument podnosioca inicijativa bio je da je Narodna skupština na neustavan način zaobiđena prilikom proglašenja vanrednog stanja, i da nije postojao opravdan razlog za prepuštanje tog posla Vladi, predsedniku i predsednici skupštine. Ustavni sud se nije složio napominjući da Ustav ne određuje ko procenjuje i na osnovu kojih kriterijuma da Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane.