Foto: N1Ovde šeta veliki broj ljudi, među kojima su i studenti. Ovo je praktično obraćanje studentima koji su na drugoj, trećoj, četvrtoj godini, oni su budućnost Srbije. Građanske proteste „Jedan od pet miliona“ do sada je podržalo oko 1.500 zaposlenih na univerzitetima. Taj odziv je trebalo da bude mnogo veći – kaže za Danas Snežana Rakić, profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koju, kako je rekla, nije iznenadio slab odziv njenih kolega sa medicinskih fakulteta.
Profesorka Rakić, koja je i načelnica Odeljenja porodilišta u GAK „Narodni front“, navodi da je građanske proteste podržala jer sve veći broj redovnih i vanrednih profesora Medicinskog fakulteta napušta svoje katedre i odlazi da radi ili u inostranstvo ili u privatnu praksu.
– Neki bi rekli da je to zbog boljih materijalnih uslova, međutim vi u pravljenje svoje akademske karijere uložite 20 godina života i rada, u pisanje radova… Mi smo profesori fakulteta, nama je najpre to poziv, pa smo tek onda doktori. Na fakultetu se to nije notiralo, niti se primećivalo, a kada sam ovo pitanje postavila, odgovor je bio da ljudi odlaze zbog boljeg materijalnog statusa. Drugi razlog zbog koga sam podržala građanske proteste je bila izjava ministra prosvete Mladena Šarčevića, koji je, kada se pojavio spisak sa 500 profesora, rekao da to nisu neka značajna imena, da su to mahom ljudi u penziji. Ne može tako da se kaže. Čime se meri da li neko ima veću specifičnu težinu, a neko manju? Radi se o profesorima, iako su u penziji, to su ljudi koji su nas učili, a mi smo neki koji će učiti sledeće generacije – ističe Rakić.
Dodatni motiv da podrži proteste je bilo pismo Dekanskog kolegijuma Filozofskog fakulteta u Beogradu, upućeno Vladi, za koje smatra da treba da bude „podstrek kolegama sa drugih fakulteta da shvate šta se oko nas zbiva“.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Kako sam dospeo u režimske medije
Ljudi iz Srbije odlaze u inostranstvo da zive, podizu porodicu, rade, sticu priznanja. Sve to bi mogli i u Srbiji ako bi situacija bila drugacija. Nedostaje svakodnevni posten odnos prema njima i okolini. Malo nas ocekuje da sutra zivimo bolje. Drustveni problemi se sve vise zaostravaju. Zaposljavanje, skolovanje, penzionisanje i ostalo izazivaju nerapolozenje i nesigurnost za buducnost. Ispiranje mozgova je glavni posao mnogih medija. Politicari i politika se ne menjaju. Vlast i opozicija su okupirani istim ljudima vec tridesetak godina. Bez njihove redovne zamene nema ni poverenja u politicki sistem. Zivot postaje sve vise zavisan od toga ko te stiti i gura, sto nije lose ako se zasniva na postenju i kvalitetu. Medjutim, danas je mnogo vaznije kojoj politickoj orijentaciji pripadas, koga mozes da pozoves kada si u (kriminalnom) problemu ili ti treba pomoc u normalnim situacijama. Naravno, to sve dosadi posle nekog vremena i gradjanin se spakuje i ode. Sve ovo se odnosi na celokupno gradjanstvo, od nezaposlenih do profesora, sa izuzetkom politicara i njihove bliske okoline i zastite za koje nikad nismo culi da su se iselili (osim Miloseviceve porodice, sto je bilo razlog za radost, ali kratkotrajnu). Ja ne vidim svetlost na kraju tunela, iako je stalno trazim. Otisao sam sa porodicom.
Brko, sve si lepo rekao, i važi i za moju porodicu. Samo bih dodao da je potrebno da se u Srbiji politika otkači od emocija. Manipulacija emocijama je ono što se stalno radi, od strane svih, kao mnogo jeftinija zamena za poštene odnose i poštenje uopšte… U politici se radi o interesima, ali ne treba više da se radi samo o interesu političara koji manipulišu emocijama, već i o interesima zastupanih, tj. građana. To pre svega znači da građani treba malo više da razmišljaju o svojim interesima, i da po tom osnovu ocenjuju političke opcije