Foto: deo plakata

Druga iznosi kolica. Vidi se zatim i treća koja na prozoru svoje skoro potpuno srušene kuće stavlja saksiju cveća. Na ulici se vidi i čovek u pohabanoj odeći. Svira violinu. To su početne scene dokumentarnog filma „Nirnberg-lekcija sadašnjice“, prikazanog juče u Kući ljudskih prava u Beogradu.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Kuća ljudskih prava projekcijom filma nastavili su realizaciju projekta čiji je cilj da, uz dokumentarni film i raspravu, podstaknu dijalog o najtežim zločinima kod nas i u svetu, ali da se istovremeno i suprotstave propagandi i relativizaciji zločina.

– Naš je cilj da potenciramo razliku između dobra i zla, poručila je Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora. Ovo je drugi dokumentarac prikazan u okviru projekta. Pre desetak dana prikazani su filmovi „Dubina“ i „Narod protiv Frica Bauera“. Prvi je o zločinima nad kosovskim Albancima, drugi o nemačkom tužiocu koji se i danas bori za kažnjavanje ratnih zločinaca.

Marija Šajkaš, novinarka i osnivačica organizacije 4 Better media, zvanični je promoter filma koji ima zanimljivu priču. Za nastanak filma najzaslužnija je Sandra Šulberg, filmska producentkinja i borac za ljudska prava iz SAD. Njen otac Stjuart je stigao u Nirnberg 1945. godine, pratio i snimao suđenje, ali i pripremao materijal za sudski proces. Nirnberško suđenje nacističkim zločincima bilo je specifično i po tome što su se na njemu među dokaznim materijalom prvi put našli i dokumenti, snimci i fotografije o usponu i zločinima nacističkih vlasti. Američki tužilac Robert Džekson doneo je istorijsku odluku da kao dokazni materijal upotrebi fotografije i film, a braća Bad i Stjuart Šulberg, sinovi tadašnjeg predsednika Paramaut studija P. B. Šulberga, poslata su u Evropu da prikupe taj materijal. Stjuart je kasnije deo materijala iskoristio za film o suđenju u Nirnbergu koji je od njega naručila američka vlada. Film, zbog Hladnog rata i promene geopolitičke situacije, odlukom američke vlade nije prikazan van Nemačke. I to je bilo sve dok Sandra Šulberg sasvim slučajno, godinama nakon očeve smrti nije otkrila ovaj film. Tako je nastao „Nirnberg-lekcija sadašnjice“. Svetska premijera ovog dokumentarca je bila u Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju 2009. godine. Od tada je prikazan u mnogim zemljama na raznim kontinentima, od SAD, preko Čilea do Irana i dalje. Jučerašnje prikazivanje bilo je premijera u Srbiji.

Marija Šajkaš je istakla da prikazivanje ovog filma predstavlja vid otpora narastajućem fašizmu i populizmu u Evropi i drugim delovima sveta. Suđenje u Nirnbergu je trajalo od novembra 1945. do oktobra 1946. U nirnberškom procesu je optuženo 24 ljudi za najteža krivična dela i ratne zločine nacističke Nemačke. Sem vojnih komandanata i političara, na optuženičkoj klupi su se prvi put pojavili biznismeni, bankari, propagandisti. Među optuženima su bili: Gering, Hes, fon Ribentrop, Kajtel, Jodl…

Prema rečima Jelene Volić Helbuš, Nirnberški proces nije odgovorio na pitanje zašto je došlo do stvaranja nacionalsocijalizma, ali to nije ni bio cilj suđenja.

– Cilj procesa je bilo suđenje glavnim zločincima Hitlerove vlasti, dodala je ona. I zato je Nirnberg, uz sve manjkavosti, bio uspešan. Bilo je to prvo suđenje političarima i čelnicima jedne države za agresivni rat i pokušaj uništenja celih država i naroda. Nirnberg je zato neizostavni temelj međunarodnog krivičnog prava. Glavni tužilac u Nirnbergu Robert Džekson u završnoj reči je poručio da je ovaj proces opomena svima koji planiraju agresivne ratove i zločine. Da li je svet naučio lekciju, drugo je pitanje.

Igrani film

Suđenje u Nirnbergu bilo je inspiracija i za igrane filmove. Jedan od poznatijih je više puta nagrađen američko-kanadski TV film „Nirnberg“ iz 2000. u kome glavnu ulogu tužioca Džeksona glumi Alek Boldvin.