Nova paradigma u istoriji umetnosti

Abi Varburg (1866-1929) je svojim istraživanjima revolucionisao istoriju umetnosti, postavši osnivač istorije umetnosti kao moderne nauke o kulturi.

Njegov pristup umetnosti podrazumeva originalni pogled na umetnička dela koji treba razumeti kao spoj „emocionalne rezonancije“ sa „nosiocima sećanja“.

Umetnička dela su rezervoari iskustva i emocija koja su kroz stoleća i širom kulturnih prostora jedna sa drugima komunicirala, a koja su otvorila poglede u ponore slika i sećanja ljudi.

Varburgovo poslednje delo je njegov „Mnemosine atlas slika“ („Mnemosyne Bilderatlas“), jedna kolekcija od gotovo 1.000 slika, koja je rezimirala njegove studije i ukazivala na nove puteve u ikonologiji.

Katalog koji je pripremljen za ovu izložbu u Berlinu prezentuje 50 originalnih umetničkih dela iz deset kolekcija „Staatlichen Museen zu Berlin“, koje je Varburg izabrao za svoj atlas.

One potenciraju odnos dela i kultura preko prostornih i vremenskih granica i na primerima objašnjavaju kompleksnu zamisao koja je položena u temelje Varburgovog atlasa slika.

Varburg je nastojao da čitavog svog života svoja najosnovnija iskustva sa slikama, ekstremna psihička stanja i upitnost granica saznanja, ne samo dokumentuje, već tretira kao živa pitanja.

Varburg sa Valterom Benjaminom, Mišelom Fukoom i drugim duhovnim junacima 20. veka, ide rame uz rame u „poprečno“ misleće naučnike, koji ne sabiraju samo fakta i dimenzije, da bi ih interpretirali, već je njihov posao u otkrivanju i dubljem shvatanju kolektivne upotrebe slike, kao i ugrožene unutrašnje prirode čoveka na početku 20. veka.

Katalog za ovu izložbu dokumentuje slojeve nastanka ovog poslednjeg Varburgovog dela, koje je unekoliko i ugaoni kamen njegove ikonologije i nova paradigma u istoriji umetnosti.