"Novinarstvo kao dijagnoza" 1Sa promocije Foto: Vesna Torović

– Novinarstvo je dugo vremena bilo pijano, a onda je jako brzo prešlo u manipulaciju. Danas su zacarile fejk vesti i nepoštovanje profesionalnih standarda i kodeksa. Mladi novinari bi trebalo da deratizuju ovu profesiju i da krenu ispočetka- poručio je između ostalog Doderović na dobro posećenom predstavljanju knjige, kojem su prisustvivali „junaci“ njegovih priča, prijatelji, saradnici, kolege i studenti novinarstva.

"Novinarstvo kao dijagnoza" 2
Doderović Foto: Lična arhiva

Đokica Jovanović, profesor sociologije u penziji beogradskog Univerziteta, koji je pisao predgovor, podsetio je da je Doderović izveštavao sa mesta gde se ginulo i imao hrabrosti da govori šta misli. Pri tom od sebe nikada nije pravio zvezdu, kao što to mnogi čine.

– Nijedna profesija ne zaslužuje panagirik, pa ni novinarska. Novinarstvo je i nastalo kao propaganda, ali je uvek bilo i biće medija i novinara koji na to ne pristaju, koji su bacalli svetlo na istinu. Svaki režim pokušava da pritiska i teroriše medije i novinare, oni često nisu omiljeni, već su meta. Zbog toga zaslužuju poštovanje, a od mene ga imaju- rekao je Jovanović.

Na promociji su govorili i dugogodišnji novinar Saša Dimitrijević, kao i upravnik departmana za novinarstvo i komunikologiju Ivan Cvetanović. Svi govornici su kazali da od Doderovića očekuju „mnogo veću knjigu, hroniku niškog novinarstva“, jer im je „Sedma sila bez krila“, uprkos njenoj izazovnosti, „malo od njega“.

Knjiga , inače, sadrži više od 70 kratkih priča o novinarstvu i Doderovićevom novinarskom iskustvu, o kojem svedoče i neki od naslova- „Novinarstvo kao dijagnoza“, „Haška misterija“, „Pamet u glavu, puške u šoške“, „Miris baruta u Sarajevu“, „Ušunjavanje na zatvorene sednice“, „Miniranje pres konferencija“, „Tražio sam zaštitu policije“, „Paljenje stana“. Završava se pričom u kojoj se izvinjava prostitutkama što ih je često upoređivao sa političarima.

Doderović je radio kao novinar i urednik u Narodnim novinama, bio šef dopisništva Glasa javnosti i Kurira u Nišu, a 25 godina je stalni akreditovani dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog SBS radija. U Glasu javnosti i Kuriru je naprasno proglašen „tehnološkio viškom“ posle sukoba sa osnivačem listova Radisavom Rodićem, zbog toga što je odbio da napiše tekst koji je smatrao etički spornim.

Bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, čiji je 101. broj, u junu 1989. godine, zabranjen zbog njegovog intervjua sa književnikom Momom Kaporom. Bila je to prva i jedina zabrana nekog lista u vreme Miloševićevog režima. Prošle godine je objavio svoj prvi roman, „Hodžina kći“. Član je uprave i Izvršnog odbora UNS-a.

Izveštavanje i iz bolničkog kreveta

– U situacijama kada bi otišao na odmor ili službeni put unapred bi davao broj telefona u hotelu, a u nekoliko navrata izveštaj je davao i iz bolničkog kreveta. Kad bih mu rekla da to nije neophodno, nego da se brine za zdravlje, rekao bi da to nije problem, da mu je u bolnici ionako dosadno, da je rad dobar način da odagna nepotrebna razmišljanja- a i ljudi očekuju da čuju šta se dešava- navela je između ostalog u knjizi Biljana Ristić, izvršna producentkinja programa na srpskom jeziku australijskog državnog SBS radija.