Odbrana: Utvrditi da li je Mladić sposoban za suđenje, odložiti raspravu o žalbama 1Foto: EPA / TOUSSAINT KLUITERS

Odbrana je, u danas objavljenom zahtevu, kao osnov za taj zahtev navela „medicinske informacije“ koje joj je nedavno dostavio sudski sekretarijat.

Te informacije, kako je navela odbrana, govore o Mladićevim „spoznajnim (kognitivnim) poremećajima, predstojećoj operaciji, potencijalnom novom moždanom udaru (o kojem prethodno nije bilo izveštaja) i o drugim pitanjima bitnim za sposobnost generala Mladića da učestvuje u zasedanjima suda“.

Odbrana je naglasila da je, stoga, neophodno da o Mladićevoj sposobnosti da učestvuje u procesu bude održana rasprava pred apelacionim većem sudskog Mehanizma na kojem bi mišljenje o tome dao „multidisciplinarni lekarski tim“.

Po odbrani, usmena rasprava o žalbama, zakazana za 17. i 18. mart, zbog toga bi morala biti odložena.

Pre nego što se, u leto 2011, našao u pritvoru u Sheveningenu, general Mladić je, po nalazima lekara, bio preživeo tri moždana udara.

Za vreme provedeno u pritvoru, bio je podvrgnut terapijama i manjim intervencijama, a jednom prilikom se u sudnici zahvalio sudu što mu je spasao život.

Odbrana je, tokom celog procesa, ukazivala da se Mladićevo zdravstvenog stanje pogoršava i da postoji rizik od fatalnog moždanog udara.

Izveštaji sudskih lekara, s druge strane, govorili su da je Mladićevo zdravlje zadovoljavajuće i pod kontrolom, kao i da mu se pruža sva potrebna medicinska nega.

Mladićeva odbrana protestovala je, u današnjem podnesku, što je sekretarijat suda odbio da objavi opširniju redigovanu verziju zahteva za odlaganje usmene rasprave, tvrdeći da se taj neobrazloženi potez kosi s pravilima suda.

Prvostepenom presudom, Haški tribunal je 22. novembra 2017, Mladića (77), bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, osudio na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Na tu presudu, žalbe su uložili Mladićevi branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić, ali i tužioci.

Po presudi, Mladić je kriv kao protagonista četiri udružena zločinačka poduhvata čiji je zajednički cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikog dela teritorije BiH, radi uspostavljanja srpske dominacije.

Ta zlodela su, pored srebreničkog genocida, u presudi kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti; kršenje zakona i običaja ratovanja i Ženevskih konvencija.

Odbrana je u žalbi tražila da Mladić bude oslobođen ili da mu bude ponovo suđeno. Po braniocima, nije dokazano postojanje zločinačkih udruženja, niti da je Mladić u njima učestovovao.

Branioci su u žalbi tvrdili i da Mladić nije imao pravično suđenje, zato što su njegova prava „grubo prekršena“.

Odbrana se žalila i na kaznu koju je raspravno veće izreklo Mladiću, uz tvrdnju da sudije nisu u obzir uzele olakšavajuće okolnosti.

Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Mladić bude proglašen krivim i za genocid u još šest opština u BiH, tvrdeći da je, tokom suđenja, dokazalo njegovu krivicu. Prvostepenom presudom, bivši komandant VRS je oslobođen po toj tački optužnice.

Usmene argumente, Mladićeva odbrana bi, po objavljenom rasporedu, pred apelacionim većem suda trebalo da izlaže tokom tri sata u utorak, 17. marta 2020.

Tužioci bi, potom, istog dana imali priliku da tokom tri sata odgovore na tvrdnje branilaca.

Branioci bi priliku da uzvrate trebalo da imaju u sredu, 18. marta, a za to će im na raspolaganju biti sat i po.

Istog dana, tužilaštvu je dodeljeno pola sata da izloži svoju žalbu, a odbrani isto toliko da odgovori.

Usmenom raspravom o žalbama, biće okončano izvođenje dokaza u procesu generalu Mladiću. Sudije će zatim većati o pravosnažnoj presudi.

Sudija Karmel Ađijus (Carmel Agius), predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, najavio je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da će pravosnažna presuda Mladiću biti izrečena do kraja 2020.

General Mladić je u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od kraja maja 2011. Uhapsile su ga vlasti Srbije, 26. maja te godine, u Lazarevu kraj Zrenjanina.

Prvu optužnicu za genocid u Srebrenici, Haški tribunal je protiv Mladića podigao u novembru 1995.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.